Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, obeležen je važan trenutak za srpski narod. Svečano je osveštan kamen donet sa Kajmakčalana, koji simbolizuje herojske napore i borbu srpskih vojnika tokom Prvog svetskog rata. Ovaj znak postavljen je kod Hrama Hristovog Vaskrsenja, u čast i slavu predaka koji su svoje živote uložili na Solunskom frontu.
Ceremoniji su prisustvovali brojni meštani, među kojima su se našli potomci ratnika i mnogi poštovaoci srpske istorije. Jedan od istaknutih prisutnih bio je Sreten Jevtović, sin poznatog artiljerca Jevte Jevtovića, koji je tokom Albanske golgote pokazao izvanrednu hrabrost odbijajući naređenje da uništi svoj top. Umesto toga, sa saborcima ga je preneo preko Prokletija, sve do Soluna. Njegova hrabrost nije ostala neprimećena, pa je za nju odlikovan francuskom Legijom časti.
Sreten je tokom ceremonije podelio svoje sećanje na oca, naglašavajući teškoće koje su vojnici pretrpeli na kozjim stazama, kako su konji padali u provalije dok su se oni borili za opstanak. Tužnim glasom je opisao kako su se spuštali da pomognu nastradalim konjima i kako su se hranili njihovo meso, ističući prave junake tog doba.
Posebno emotivan trenutak zabeležen je kada je potomak Miljka, solunskog ratnika, predstavio škrinju sa ličnim predmetima, uključujući i Albansku spomenicu. Ova spomenica, koju je njegov deda čuvao do kraja života, sadrži pisma koja je svakodnevno čitao, čuvajući tako sećanje na težak put vojnika.
Na svečanosti se obratio i Zoran Žugić, čuvar kripte na Kajmakčalanu. On je istakao važnost ovog kamena kao dar svim ljudima tog kraja i naglasio da bi svi koji su ostali na frontu mogli da budu upamćeni. „Sada će ovde moći da se zapale sveće i odaju molitve. Drago mi je što sam tu danas sa ovim divnim narodom koji se uvek borio za svoju slobodu i čast,“ rekao je Žugić.
Ovaj događaj, koji se održao pred godišnjicu proboja Solunskog fronta, služi kao podsećanje na muku, hrabrost i žrtvu srpskih vojnika. Takođe, predstavlja obavezu budućim generacijama da čuvaju sećanje na borbu svojih predaka i da cene slobodu koju su oni izborili. Povezanost s prošlošću, kao i čast koju ovi heroji zaslužuju, ostaje ključna za identitet i kulturu srpskog naroda danas.
