Verski analitičar Jovan Janjić izrazio je poštovanje prema preminulom papi Franji, naglašavajući njegovu sklonost ka razumevanju i empatiji prema patnjama srpskog naroda. U razgovoru za Tanjug, Janjić je istakao da je papa Franjo bio lider koji je tražio istinu, uprkos izazovima koji su proizašli iz njegove pozicije. On je poznat po svom razgovoru i preispitivanju mogućnosti kanonizacije Alojzija Stepinca, za kojeg se, prema Janjiću, ne može reći da je bio bezgrešan, s obzirom na njegovu ulogu u duhovnom inspirisanju holokausta srpskog naroda tokom Nezavisne države Hrvatske.
Janjić je ukazao na to da je papa Franjo, u odnosu na svoje prethodnike, imao više razumevanja za stavove Srpske pravoslavne crkve. On je zahtevao detaljno proučavanje biografije Alojzija Stepinca pre nego što bi se eventualno pristupilo njegovom proglašenju svetim. Ovo pokazuje, prema Janjiću, da je papa razumeo dubok bol srpskog naroda i bio otvoren za dijalog.
S obzirom na istorijska previranja i teške sudbine srpskog naroda, Janjić naglašava da je važno da postojeći religijski vođe uvek deluju s razumevanjem i empatijom. Kako je dodatno objasnio, veliki deo bola srpskog naroda dolazi od duhovne podrške koju su neki rimokatolički krugovi pružali u prošlim sukobima, gde su zločini često ostajali neosvojeni u zvaničnoj naraciji.
Papa Franjo je takođe radio na uspostavljanju bližih odnosa između Rimokatoličke crkve i pravoslavnih hrišćana, što je bio jedan od njegovih ključnih ciljeva tokom pontifikata. Naime, Janjić je podsetio na to da je papa, po prvi put za vreme svog mandata, imenovao kardinala za područje Srbije, umesto tradicionalnog nadbiskupa, što ilustruje generalnu težnju Rimokatoličke crkve da uspostavi snažnije veze sa hrišćanima na istoku.
U okviru ovog konteksta, Janjić zaključuje da je papa Franjo, unapredjući dijalog sa pravoslavnim crkvama, zasigurno doprineo boljem razumevanju između religijskih zajednica i samim tim postavio temelje za buduće odnose. Njegovo zalaganje za istinu i empatiju u pogledu istorijskih nepravdi i teških trauma srpskog naroda čini ga važnom figurom u očima srpske javnosti.
Na kraju, Janjić je ukazao na značaj papinih poteza i izjava kada je reč o odnosima između katoličke i pravoslavne crkve, ističući da je tome doprineo ne samo svojim rečima već i konkretnim delima i imenovanjima. Preminuli papa Franjo, prema Janjiću, ostavlja iza sebe nasleđe koje će imati uticaj na buduće generacije i odnose između ovih dveju religijskih tradicija.
