Papa Franjo sahranjen je u Bazilici svete Marije Velike u Rimu, prvobitno je to mesto koje je bilo neobično za papinsku sahranu, s obzirom na to da je prvi papa koji će tu počivati od 17. veka. Ova ceremonija se odvila u tišini i bez prisustva javnosti, međutim, obeležena je velikim brojem vjernika koji su došli da odaju poštu.
Pogrebna misa održana je uoči sahrane, a vodio ju je kardinal Giovanni Battista Re. Tokom mise, ljubav i poštovanje prema papinom životu bila su očigledna, dok su se prisutni okupljali u bulavikoj atmosferi. Kardinal Re je istakao važne trenutke iz papinog pontifikata, naglašavajući njegovu posvećenost miru, pravdi i ljudskim pravima. Misa je bila emotivna i duboko duhovna, pružajući vernicima priliku da se oslobode svojih osećanja i da se mole za papu Franju.
Nakon mise, papin kovčeg je ispraćen do Bazilike svete Marije Velike, gde je sahrana trebala da se održi. Tokom tog procesa, okupljeni su imali priliku da posmatraju polaganje papinog kovčega, čime su se oprostili od vođe koji je ostavio neizbrisiv pečat u crkvi i svetu. Ovaj trenutak je bio ispunjen emocijama, a mnogi su pevali himne i molitve, izražavajući zahvalnost za papin doprinos.
Na kraju pogrebnih obreda, kardinal Re se obratio svima prisutnima, pozivajući ih da pronađu utjehu u svojoj veri. Njegov govor bio je inspirativan i ohrabrujući, reflektujući papine vrednosti koje ohrabruju ljude da žive u miru i slozi. Re je skrenuo pažnju na važnost zajedništva između vernika, podsećajući ih da su snažni u svojoj zajedničkoj veri.
Više od 160 svetskih čelnika prisustvovalo je ovoj sahrani, što je dodatno ukazalo na važnost papinog nasleđa. Među njima su bili lideri različitih nacija, kao i predstavnici važnih verskih zajednica. Prisustvo ovih čelnika simbolizovalo je jedinstvo i međureligijski dijalog, kao i poštovanje koje je papa Franjo uživao tokom svog pontifikata.
Papa Franjo je bio poznat po svojoj otvorenosti i saosećanju prema drugima, posebno prema marginalizovanim i potrebnima. Njegova posvećenost borbi protiv siromaštva i za ljudska prava obeležila je njegov rad i često ga je dovodila u sukob s političkim liderima. Njegov stav prema migrantima i izbeglicama, kao i pozivi na klimatske promene, postavili su ga kao vođu koji se hrabro suočava s izazovima modernog sveta.
Kako se sahrana približavala, mnogi su se setili njegovih najznačajnijih trenutaka kao papu. Njegove poruke nade i oprosta imale su dubok uticaj na milijarde ljudi širom sveta. Sahrana je bila prilika da se odaje poštovanje ne samo čoveku nego i njegovoj ostavštini, koja će, bez sumnje, živeti dalje kroz dela i inspiraciju koju je pružio mnogima.
U trenutku kada se zemlja ispod mozga pokrila, mnogi će se sigurno sećati pape Franjo kao vođe koji je neprestano težio ka miru i pravdi. Njegova sahrana označila je novi početak za Katoličku crkvu, a njegovo nasleđe će se kroz vekove prenositi dalje. Kroz svu tugu i jasnoću, vjernici su našli snagu da nastave dalje, držeći herojsku figuru pape Franju u svojim srcima.
Saša Delić iz Vatikana izveštava o ovom značajnom događaju, koji će ostati na umu kako u crkvenim krugovima, tako i među svim ljudima dobre volje.
