Prve informacije o novom soju koronavirusa, nazvanom Eris, pojavile su se u SAD i Velikoj Britaniji, ali se širi i u Grčkoj, koja je omiljena destinacija za srpske turiste. Očekuje se da će više od 700.000 građana Srbije letovati u Grčkoj ove godine, gde je Eris već postao dominantan soj, posebno na popularnim ostrvima kao što je Krit.
U Srbiji, prema podacima Instituta „Batut“, zabeležen je porast broja zaraženih virusom korone od oko 20% u poslednjih nekoliko nedelja. Ipak, ta brojka je daleko od onih 20.000 zaraženih dnevno, koliko je bilo na vrhuncu epidemije početkom 2022. godine. Sada se beleži manje od 300 pozitivnih slučajeva nedeljno, što ukazuje na to da je situacija slična statističkoj grešci.
S obzirom na tekuću situaciju, postavlja se pet ključnih pitanja o koronavirusu i novom soju.
Prvo pitanje je da li je Eris zarazniji od prethodnih sojeva. U mnogim zemljama je postao dominantan, ali za sada nema dokaza da je zarazniji ili da uzrokuje teže simptome. Epidemiolozi, poput prof. dr Branislava Tiodorovića, smatraju da su noviji sojevi omikrona, poput Erisa, uzrokovali lakše oblike bolesti, te ne treba stvarati paniku.
Drugo pitanje se odnosi na nošenje maski. Iako su maske više nisu obavezne, stručnjaci naglašavaju da stariji i hronični bolesnici treba da ih koriste, posebno na mestima s velikim brojem ljudi. Grčki epidemiolozi upozoravaju da ljudi često zaboravljaju na opasnosti koje koronavirus još uvek nosi, a hospitalizacije u SAD-u pokazuju da situacija nije zanemarljiva.
Treće pitanje je zaštita vakcinisanih osoba. Iako osobe koje su primile vakcinu ili prebolele omikron mogu imati određeni nivo zaštite, stručnjaci upozoravaju da je imunitet oslabio s vremenom. Preporučuje se primena buster doza bivalentne vakcine kod starijih osoba i onih s komorbiditetima, ali postoje sumnje u efikasnost starijih vakcina.
Četvrto pitanje se odnosi na to ko bi trebao da se vakciniše. S obzirom na evoluciju virusa, virusni sojevi kao što je Eris mogu zahtevati nove verzije vakcina. Epidemiolog dr Nebojša Bohucki ukazuje na značaj vakcinacije, posebno za starije i hronične bolesnike koji su u većem riziku od težih oblika bolesti.
Peto pitanje se tiče toga da li je koronavirus postao „novi grip“. Predstavnik SZO, Majkl Rajan, nagoveštava da bi se koronavirus mogao tretirati kao sezonska bolest, nalik gripu. Iako će kovid-19 ostati pretnja, ideja je da se spreči masovno širenje bolesti uz pomoć godišnjih vakcina, slično kao i kod gripa.
Što se tiče simptoma Erisa, oni su slični simptomima drugih sojeva koronavirusa i uključuju curenje ili začepljen nos, glavobolju, umor, kijavicu, upaljeno grlo, kašalj i promene čula mirisa. Stručnjaci ponovo podsećaju na važnost prepoznavanja simptoma i, u slučaju njihove pojave, preporučuju da se potraži medicinska pomoć.
U ovoj fazi, s obzirom na prisutnost novih varijanti virusa, uslovi za proglašenje kraja epidemije još uvek nisu postavljeni, kako se navodi iz Instituta „Batut“. Epidemiolozi ističu da se narod ne treba opustiti, već treba ostati na oprezu i držati se uputstava o vakcinaciji i prevenciji. Reagovanje na virus i nove sojeve izuzetno je važno, posebno u kontekstu putovanja i povećanog kontakta ljudi tokom letnjih meseci. Očigledno, pandemija nije gotova, a zdravstveni sistem treba ostati spreman na sve nove izazove.
