Akademska zajednica u Srbiji suočava se sa ozbiljnim izazovima u komunikaciji između studenata i profesora. Rektorski kolegijum, koji bi trebao da bude most između različitih strana, u saradnji sa studentskim plenumom, odlučio je da na poziv za dijalog odgovori negativno. Ova odluka dovela je do zaključka da, za sada, ne postoje alternativni putevi za komunikaciju. Tišina koja je usledila nije znak opuštanja, već propuštenih prilika za razumevanje i rešavanje nesuglasica.
O ovoj temi diskutovano je u emisiji „Usijanje“ na Kurir televiziji, gde su se okupili stručnjaci poput profesora Vladana Petrova sa Pravnog fakulteta, profesora Milana Petričkovića sa Fakulteta političkih nauka i političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića. Njihova rasprava osvetlila je različite aspekte studentskih plenuma, kao i odnos između studenata i akademske zajednice.
Profesor Petrov je izrazio skepticizam prema plenumskoj strukturi, naglašavajući da kao profesor ne može podržati neinstitucionalnu organizaciju koja deluje u suprotnosti sa zakonom. On je pokušavao da uspostavi dijalog sa studentima, ali je stekao utisak da među njima ne postoji istinska volja za komunikacijom. Njegove reči ukazuju na to da trenutne aktivnosti studenata nisu plod konstruktivnog dijaloga, već su verovatno vođene nekoherentnim zahtevima.
S druge strane, profesor Petričković je dodao kako je pojam plenuma nejasan, ističući da nikada nije video potpisane dokumente ili transparentne predstavnike. Ovaj nedostatak identiteta među studentima otežava potencijalne pregovore i stvara osećaj nesigurnosti u komunikaciji.
Politički analitičar Stanković se osvrnuo na to kako akademska zajednica izmeša stavove profesora i studenata. On tvrdi da, i pored studentskih plenuma, odluke i dalje donose profesori koji imaju ključnu ulogu u kreiranju akademske politike. Studenti postaju simbol otpora, ali u stvarnosti, njihova snaga se ogledava u dogovorima koje sklapaju sa profesorima. On je naveo i važnost uzimanja odgovornosti u kritičnim trenucima, kada je jasno da problemi poput blokada fakulteta zahtevaju hitna rešenja.
Petrov je podelio svoja iskustva iz razgovora sa studentima, izražavajući nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Iako se trudio da razjasni njihova stajališta, često je nailazio na nedostatak komunikacije. Mnogi studenti su se čuvali razgovora, dok su drugi bili neodlučni i obeshrabreni. Ova zatečena situacija dodatno ukazuje na tenzije unutar akademske zajednice, koje je zazor od otvorenog dijaloga.
Svi gosti su se složili da trenutni trendovi u organizaciji studentskog pokreta nisu idealni. S obzirom na to da studenti teže autonomiji i samostalnosti, njihova sposobnost da se oslobode spoljne kontrole je ključna. Samostalan pristup, bez pritisaka izvana, može doneti pozitivne promene i pomoći studentima da jasno formulišu svoje stavove.
Bez obzira na izazove s kojima se suočavaju, važno je da se akademska zajednica angažuje kako bi omogućila otvoren dijalog koji bi mogao doneti rešenja i smanjiti napetosti. Društvo u celini, kao i studenti, moraju shvatiti da je dijalog ključ za napredak. U suprotnom, tišina može postati prepreka koja sprečava inovacije i promene koje su toliko potrebne u obrazovnom sistemu.
U zaključku, akademska zajednica u Srbiji se suočava sa potrebom za redefinisanjem odnosa između studenata i profesora. Uloga dijaloga u tom procesu ne može biti potcenjena, jer samo kroz otvorenu komunikaciju moguće je prevazići trenutne nesuglasice i zajednički raditi na budućnosti obrazovanja koje želi bolji i pravedniji pristup svim studentima.
