Vladan Petrov, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, kritikuje trenutne događaje na univerzitetima, ističući da je zahtev studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora „najbolji dokaz“ neprihvatljive političke infiltracije u akademske institucije. Prema njegovim rečima, politika se sve više meša u prostor koji bi po Ustavu i međunarodnim standardima obrazovanja trebao ostati slobodan i nezavistan.
Petrov smatra da je ova situacija više od obične akademske debate — ona je „akademsko i društveno svetogrđe“. On sumnja u motive studenata koji učestvuju u blokadama, sugerišući da su zapravo „pešaci“ u „šahovskoj partiji“ koju vode moćniji akteri. Kako kaže, neki profesori imaju političke ambicije i koriste studente za ostvarenje svojih ciljeva, nadajući se da će im ulazak u vladu omogućiti da preuzmu kontrolu nad institucijama koje smatraju „zarobljenim“.
Petrov postavlja pitanje o sposobnosti ovih profesora da obavljaju političke funkcije, s obzirom da mnogi od njih nemaju iskustva ni u politici, ni u upravljanju. Pitajući se kako će takvi pojedinci, koji su za većinu građana više ili manje nepoznati, moći da vode državu na način koji bi bio od koristi, on naglašava da se iskustva u vođenju fakulteta ne mogu preneti na vođenje države.
Jedno od ključnih pitanja koje postavlja odnosi se na metodologiju upravljanja državom. Da li će blokade i slične akcije postati standardni način vođenja Srbije? Ili će možda drugi „nevidljivi centri“ pokušati da preuzmu vlast? Petrov upozorava da, ako neko ne ume da se brine o sopstvenoj kući, teško da će moći da vodi i državu. On ističe da ako neko od svoje kuće napravi „brlog“ i „magacin“, sutradan će isto učiniti i sa državom.
U ovom kontekstu, profesor se osvrće na važnost odgovornosti i sposobnosti vođenja, naglašavajući da su krize unutar akademske zajednice refleksija šireg stanja u društvu. On smatra da je neophodno uspostaviti jasne granice između politike i obrazovanja kako bi se očuvala autonomija i integritet institucija.
Petrovova stalna kritika političkog angažmana u akademskom svetu ukazuje na dublje nedostatke u sistemu obrazovanja i društvenim institucijama koje često postaju poligon za političke borbe. Njegova izjava poziva na preispitivanje trenutnih procesa i vrednosti koje oblikuju politički i akademski život u Srbiji.
Kao profesor, on oseća odgovornost da podiže svest o ovim problemima, verujući da je educiranje studenata ne samo o pravnim normama, već i o etici vođenja i odgovornosti ključno za budućnost društva.
Kroz ovo, Petrov poziva na dijalog i promišljanje o tome kako u budućnosti urediti odnose između akademske zajednice i politike, naglašavajući da je trajni cilj pružiti studentima alatke potrebne za kritičko razmišljanje i aktivno učešće u demokratskom procesu.
Na kraju, on postavlja važnu dilemu — kako obezbediti da akademska zajednica ostane prostor za slobodno mišljenje, a ne političko sredstvo. Ova debata je od suštinskog značaja za sve one koji veruju u vrednosti koje treba čuvati unutar sistema obrazovanja, i može imati dugoročne posledice na način na koji se razvijaju institucije i demokratija u Srbiji.
