Plan britanskog premijera Kira Starmera o otvaranju centara za prihvat izbeglica, koje su odbijene za azil u Velikoj Britaniji, naišao je na prepreke. Iako su zemlje poput Ruande, Albanije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine odbile ovaj plan, premijer Kosova Aljbin Kurti je konačno pristao na njegovu realizaciju. Kurti je ovu odluku objavio tokom Berlinskog procesa u Londonu, istakavši zahvalnost Velikoj Britaniji za podršku tokom oružanog sukoba 1999. godine.
Komentatori su ukazali na to da je ovo potez u kontekstu predstojećih parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji, nazvavši ga političkom strategijom koja donosi više problema nego koristi. Dušan Radaković iz NVO „Centar za zastupanje demokratske kulture“ naglašava da nema konkretne koristi otežanom položaju migranata, koji će se suočiti s dodatnim izazovima.
Iako je Kurti pristao na plan, stručnjaci se pitaju o mogućim kršenjima ljudskih prava izbeglica u nedostatku adekvatnih uslova za prijem. To bi moglo podići društvene tenzije i uzrokovati dodatne probleme. „_Priština riskira ozbiljno ugrožavanje prava migranata, a istovremeno će steći političku korist u očima međunarodne zajednice_“, dodaje Nedžmedin Spahiu, profesor na Fakultetu političkih nauka.
U međuvremenu, Kurti je od Londona zatražio i pomoć u zaštiti „države Kosovo“ od potencijalnih pretnji iz Rusije i Srbije. Premijerka Vjosa Osmani takođe je naglasila da Srbija pokušava da destabilizuje Kosovo i naruši njegov suverenitet.
Organizacija „Hjuman rajts voč“ je upozorila na opasnosti stvaranja centara za prihvat migranata na Balkanu, nazvavši korišćenje ljudi kao političkog sredstva neprihvatljivim. Direktorka za Evropu i Centralnu Aziju, Džudit Sanderlend, naglasila je kako to vodi do kršenja ljudskih prava.
Politikolog Ognjen Gogić je izneo stavove o ovoj situaciji, ukazujući na to da je Kurti prihvatanjem plana zapravo pokušao da „kupi“ podršku Britanije, ističući da se suočava s međunarodnom izolacijom i sankcijama EU. Kosovu su ranije dodeljene izbeglice iz Avganistana, što je doprinelo njegovom diplomatskom poziciji.
Gogić naglašava da sada nema mnogo opcija za Prištinu, koja mora uravnotežiti svoju međunarodnu poziciju. „Ovo je manje loša opcija u trenutnoj situaciji,“ kaže on, dodajući da bi dugoročno to moglo stvoriti izazove stabilnosti kako na Kosovu, tako i u čitavom regionu.
Stvarajući centar za prihvat migranata, Kosovo se može suočiti s rizicima od povećanih socijalnih tenzija, jer se radi o osobama koje, bez adekvatne provere, mogu ostati u zemlji. U tom kontekstu, pitanja bezbednosti i ljudskih prava postaju još urgentnija, a delikatna balansiranje između političke podrške i humanitarnih obaveza postaje svakodnevna realnost za vladu u Prištini.
