Predizborna kampanja na Kosovu i Metohiji zvanično je počela za lokalne izbore zakazane za 12. oktobar. Međutim, umesto da se fokusiraju na političke poruke i konkretne programe, u sredini je nagomilana atmosfera optužbi i ozbiljna institucionalna kriza. Vlada se nalazi u tehničkom mandatu, a Skupština nije konstituisana, što dodatno produbljuje komplikacije unutar političkog sistema.
Vlasti na Kosovu suočavaju se sa pogoršanim odnosima sa ključnim međunarodnim partnerima, posebno Sjedinjenim Američkim Državama. Direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, Dušan Radaković, u razgovoru za Euronews Srbija, ističe da je prekid strateškog dijaloga između SAD i vlasti u Prištini usledio baš usred predizborne kampanje, što mnogi vide kao jasnu poruku iz Vašingtona.
Radaković navodi kako su se tokom proteklih nekoliko godina nagomilavali problemi u komunikaciji između Kurtijeve vlade i međunarodnih institucija. Preporuke koje su dolazile od Kvinte i drugih američkih institucija nisu se sprovodile, pa se sada postavlja pitanje da li je trenutak prekida dijaloga u stvari odraz nezadovoljstva Washingtona.
Prema njegovim rečima, ovaj potez SAD bi mogao direktno uticati na biračko telo pokreta Samoopredeljenje. Kurti bi mogli pokušati da kompenzuju pad podrške novim merama koje bi osnažile pritisak na srpsku zajednicu. Nedugo nakon prekida dijaloga, vlada Kosova je najavila usvajanje novog zakona koji bi ogrančio boravak vozila sa stranim tablicama, što se očekuje da će najviše pogoditi Srbe na severu.
Radaković kaže da je to čista diskriminacija prema Srbima koji većinom koriste srpske registarske tablice. U slučaju da se zakon sprovede, brojni ljudi će ostati bez vozila, što bi dodatno otežalo njihove svakodnevne živote i slobodu kretanja. „Kako registrovati novo vozilo? Gde kupiti? Ova situacija vodi ka beznađu,“ upozorava on.
Osim što bi im se onemogućila sloboda kretanja, Radaković upozorava i na to da bi nedostatak lične kardre i potrebne dokumentacije vodio u stvaranje dodatnih teškoća za Srbe koji žive na tom području. „Ova situacija stvara uslove koji liče na apartheid, gde se Srbi tretiraju kao taoci sistema,“ naglašava Radaković.
Još jedan apsurd u ovom kontekstu jeste što se od onih koji nemaju dokumenta po kosovskim zakonima zahteva da izvezu automobil iz Kosova na svakih tri meseca kako ne bi bili smatrani migrantima. Ovaj kompleksan sistem samo dodatno otežava svakodnevnicu građana koji su već pod pritiskom.
Usled osećaja tenzija, stigmatizacija Srba i dalje pojačava situaciju. Na političkom planu, pravna nesigurnost dolazi do izražaja jer Skupština nije konstituisana, a Ustavni sud je osporio njen legitimitet zbog neizabranog potpredsednika iz srpskih redova. Radaković naglašava da se bez petog potpredsednika iz srpske zajednice javlja pravna i politička nelegitimnost.
Zbog političke nestabilnosti može se očekivati da će novi izbori biti neizbežni, možda čak već u novembru. Radaković veruje da će se to desiti, naglašavajući da je situacija abnormalna, ali nužna jer Kurti verovatno neće moći da formira vladu. Bez povratka ozbiljnom dijalogu između Beograda i Prištine, posledice po srpsku zajednicu mogle bi biti ozbiljne.
„Ukoliko dođe 1. novembar, a pritisci se nastave, to bi značilo još jedan korak ka iseljavanju Srba sa Kosova, ne iz želje, već zbog nemogućnosti opstanka u ovakvom sistemu,“ zaključuje Radaković.
U trenutku kada tzv. država Kosovo ulazi u predizbornu kampanju bez parlamenta, sa privremenom vladom i bez podrške ključnog međunarodnog partnera, jasno je da su ulog i tenzije veći nego ikad. Sve to najviše osećaju građani koji se suočavaju s izazovima svakodnvice, stavljajući ih u teške životne situacije.
