Posebno odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu zakazalo je suđenje četvorici oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva, koje se optužuje za zločine počinjene tokom vojno-policijske akcije „Oluja“ u avgustu 1995. godine. Ovo suđenje počinje u ponedeljak, a kako hrvatski oficiri nisu dostupni pravosudnim organima Srbije, oni će biti suđeni u odsustvu.
Pripremno ročište održano je u novembru 2022. godine, gde je sud razmatrao mogućnost suđenja u odsustvu. Naime, Viši sud u Beogradu se obratio hrvatskom pravosuđu kako bi zatražio uručenje poziva za suđenje, međutim, organi hrvatskog pravosuđa su odgovorili da neće postupati po ovoj zamolnici.
Prema potvrđenoj optužnici, u optužnici su navedeni četvorica hrvatskih oficira: Vladimir Mikac (67) iz Ptuja, Zdenko Radulj (69) iz Osijeka, Željko Jelenić (69) iz Pule i Danijel Borović (64) iz Varaždina. Optuženi su za krivično delo ratni zločini protiv civilnog stanovništva, i to u saizvršilaštvu. Optužnica tvrdii da su ovi oficiri naredili avionske napade na civilno stanovništvo, što je dovelo do smrti i ranjavanja više civila srpske nacionalnosti, kao i panike među civilima koji su bežali prema Srbiji. Ovakva akcija dodatno je učvrstila odluku civila da napuste svoje domove i dovela do promene etničkog sastava u Hrvatskoj.
U optužnici se navodi da je Mikac, postupaajući po naredbi, Jeleniću naredio napad na izbegličku kolonu koja se kretala putem Bosanski Petrovac-Ključ, gde nije bilo oružanih sukoba. Ovaj napad izveden je 7. avgusta 1995. godine, kada je avion „Mig 21“ bombardovao izbegličku kolonu, usmrtivši pritom deset civila i ranivši nekoliko drugih, dok je više automobila uništeno.
Radulj je, takođe po dobijenom naređenju, uputio Borovića da izvrši napad na drugu izbegličku kolonu na putu Bosanski Novci-Prijedor 8. avgusta iste godine. Njihova akcija rezultirala je smrću još tri civila, a ukupno 13 ubijenih, među kojima su bila i četvoro dece, kao i 24 ranjena.
Tužilaštvo je naglasilo važnost ovog predmeta i predložilo da se optuženima sudi u odsustvu. Oni ukazuju na to da protek vremena može dovesti do sumnje da će bilo koja od država, poput Hrvatske ili Bosne i Hercegovine, pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih za navedene zločine.
Suđenje dolazi u trenutku kada su odnosi između Srbije i Hrvatske i dalje napeti, posebno oko pitanja ratnih zločina i pravde za žrtve. Sukobi iz devedesetih godina XX veka i dalje su na dnevnom redu društvenih i političkih diskusija, a presude za ratne zločine još uvek izazivaju emocije i podele među narodima bivše Jugoslavije.
Situacija se dodatno komplikuje i pitanjima međunarodnog prava, jer će suđenje u odsustvu biti pod okom javnosti i izazvati reakcije iz različitih sektora, uključujući i organizacije za ljudska prava. Određeni analitičari smatraju da bi ovakvo suđenje moglo postaviti presedan u razmatranju ratnih zločina i odgovornosti, što bi moglo uticati na buduće pravne okvire i međunarodne odnose u regionu.
Dok se čeka početak suđenja, ostaje da se vidi kakve će implikacije ovo imati na međudržavne odnose, a posebno na pravdu za žrtve ratnih zločina. Potencijalne osećaje pravednosti ili nepravde, zavise od ishoda ovog suđenja i mogućih budućih koraka koji će proizaći iz njega.
