Banjaluka – Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da planira da razgovara s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o mogućnosti podrške za referendum o nezavisnosti Republike Srpske. Ova izjava dolazi usred stalnih napetosti između entiteta i centralne vlasti Bosne i Hercegovine, kao i nakon dugogodišnjih razgovora o budućnosti Republike Srpske u okviru BiH.
Dodik je napomenuo da je tema referenduma o nezavisnosti ranije bila diskutovana, ali je Putinska podrška uvek bila fokusirana na očuvanje Dejtonskog sporazuma i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine. „Ipak, mnogo se toga promenilo od tada. Pokušaću da ga ubedim da podrži naš stav. Ne znam da li ću uspeti, ali svakako planiram da razgovaram o tome“, istakao je Dodik u intervjuu za ruski servis Bi-Bi-Sija.
On je naglasio da je referendum legitiman način na koji narod može da iskaže svoje mišljenje o važnim pitanjima koja se tiču njihove budućnosti. Prema njegovim rečima, ova opcija je civilizacijsko dostignuće koje pripada i srpskom narodu.
Dodikove izjave dolaze u kontekstu sve veće potražnje za decentralizacijom vlasti u Bosni i Hercegovini, kao i rastuće frustracije mnogih građana prema Ustavnom okviru koji je uspostavio Dejtonski sporazum. Mnogi vide referendum kao put ka ostvarivanju većih autonomnih prava, dok se kritičari boje da bi njegovo održavanje moglo dodatno pogoršati već napetu situaciju u regionu.
U nastavku, Dodik je naglasio važnost razgovora s Putinom i potencijalne koristi koje bi to moglo doneti za Republiku Srpsku. Povodom ovog stava, Dodik se oslanja na niz političkih i ekonomskih odnosa koje Rusija već ima sa Bosnom i Hercegovinom, kao i na podršku koju je Moskva pružila u prošlosti.
U javnosti postoji podeljeno mišljenje o Dodikovoj nameri da pokrene referendum. Dok jedni veruju da je to pravi put ka ostvarenju veće autonomije Srpske, drugi smatraju da bi takav potez mogao izazvati nove tenzije, kako unutar BiH, tako i na međunarodnom nivou. Pitanje referenduma o nezavisnosti Republike Srpske nije novo; ranije su slične inicijative naišle na oštar otpor ne samo lokalnih političkih stranaka već i međunarodnih organizacija.
Osim toga, Dodik je ukazao na to da bi ishod referenduma mogao imati dugoročne posledice po stabilnost regiona. Mnogi analitičari veruju da bi eventualna odluka o nezavisnosti mogla izazvati nestabilnost u Bosni i Hercegovini i dodatno otežati odnose sa susednim državama.
Dodik planira da se u narednim danima obraća i drugim međunarodnim liderima kako bi dodatno podržao svoj poziv na referendum. On je izrazio svoj optimizam da bi, uz potrebnu podršku, RS mogla da ostvari svoje ciljeve i postane samostalna država. Takođe, naglasio je da su rešenja koja se temelje na demokratiji i volji naroda ključna za budućnost svih entiteta unutar BiH.
Mnogi analitičari su uvereni da će Dodikovi napori naići na otpor kako unutar BiH, tako i na međunarodnoj sceni, gde se smatra da stabilnost regiona ima prioritet u odnosu na nacionalne aspiracije pojedinih etničkih grupa. Očekuje se da će međunarodna zajednica pažljivo pratiti razvoj situacije kao i mogućnost održavanja referenduma, s obzirom na sve veće tenzije koje se javljaju.
U zaključku, Dodikov pokušaj da ubedi Putina u podršku referendumu o nezavisnosti Republike Srpske postavlja pitanje o budućnosti ovog entiteta unutar BiH. Dok jedan deo društva vidi referendum kao šansu za autonomiju, drugi strahuje od povećanja etničkih tenzija, što će sigurno biti tema rasprave u predstojećim danima.
