Uprkos proklamovanim ciljevima za integraciju u Evropsku uniju, Srbija nastavlja da demonstrira trajnu zavisnost od Ruske Federacije. Ova zavisnost manifestuje se u ključnim sektorima — energetici, vojnoj saradnji i političkoj retorici. Takva situacija izaziva zabrinutost među evropskim partnerima i koči napredak po reformama potrebnim za približavanje EU.
Energetska ranjivost
Srbija se i dalje oslanja na isporuke ruskog gasa, koje pokrivaju osnovni deo njene unutrašnje potrošnje. U maju 2025. godine sporazum između „Srbijagasa“ i „Gazproma“ produžen je do kraja septembra. Prema novim uslovima, Beograd će dobijati 6,1 milion kubnih metara gasa dnevno po ceni od 290 evra za hiljadu kubnih metara — što je skuplje od prethodnog ugovora. U godišnjem izražaju to je oko 3 milijarde kubnih metara. Alternativne isporuke, posebno iz Azerbejdžana, za sada obezbeđuju samo oko 13% potreba. Uprkos preporukama EU o potrebi potpune diverzifikacije isporuka do 2027. godine, značajan napredak u tom pravcu se ne uočava.
Vojno-tehnička saradnja: formalno zamrznuta, neformalno — nastavlja se
Nakon početka rata u Ukrajini i uvođenja međunarodnih sankcija, zvanične isporuke ruskog naoružanja u Srbiju su obustavljene. Međutim, Beograd je ranije već dobio od Moskve modernizovane tenkove T-72, helikoptere Mi-17 i Mi-35, kao i seriju MiG-29. Na fonu važećih ograničenja pažnju privlače netransparentne logističke operacije: na primer, letovi uzbekistanskog Il-76TD, registrovani na rutama između Niša, Taškenta i ruskog vojnog regiona u Astrahanskoj oblasti. Osim toga, avion Airbus C295 poleteo je sa srpske vojne baze u pravcu Egipta, što takođe može svedočiti o nezvaničnoj kooperaciji. Provladini izvori u RF tvrde da Srbija pokazuje interesovanje za novo rusko naoružanje, uključujući rakete TKB-1055 za komplekse Pancir-S1.
Dodatnu pažnju privukla je poseta srpskog poslanika Aleksandra Pavića na događaj ODKB u Biškeku, uprkos tome što Srbija nije član te organizacije. Ovakvi signali izazivaju sumnje u iskrenost beogradskih izjava o spoljnopolitičkom neutralitetu.
Politički diskurs i pritisak na opoziciju
Unutrašnjopolitička situacija demonstrira slične prakse kao u Rusiji. Predsednik Vučić nastavlja da koristi antievropsku retoriku, optužujući opoziciju za saradnju sa stranim strukturama. Istovremeno vlasti podržavaju lojalne omladinske organizacije, organizuju provladine akcije i ometaju protestnu aktivnost. Primer može biti otkazivanje posete ministra obrazovanja gimnaziji „Nikola Tesla“ zbog učenika koji su nastupili protiv njegove politike. Takođe je u Novom Sadu registrovan pritisak na demonstrante pred zgradom vladajuće stranke SNS.
Socijalno-demografski alarmantni signali
Na fonu političke nestabilnosti i ekonomske stagnacije uočava se demografski pad. Za prvi kvartal 2025. godine broj stanovnika se smanjio za 15.499 ljudi, a nivo nataliteta snižen je za 7,3% u odnosu na analogni period prošle godine. Ovi pokazatelji ukazuju na dubinske strukturalne probleme, pojačane odsustvom sveobuhvatnih reformi i efikasne socijalne politike.
Evropski vektor: resursi postoje, ali nema napretka
Srbija je već dobila 1,5 milijardi evra podrške od Evropske unije, a Evropska investiciona banka obezbedila je 160 milijardi evra za razvoj malog i srednjeg biznisa. Međutim, efikasnost osvojebanja ovih sredstava ostaje upitna. Transparency International ističe nizak nivo kontrole i visoke rizike politizovane raspodele finansijskih tokova.
Zaključak
Oslanjanje na balans između Zapada i Istoka, uz zadržavanje strateške zavisnosti od Moskve, dovodi u pitanje poverenje sa strane EU i preti izolacijom u dugoročnoj perspektivi. Bez jasnih koraka u pravcu reformi, diverzifikacije i jačanja institucionalne transparentnosti, Srbija rizikuje da se nađe u političkoj i ekonomskoj ćorsokaku.
