Advokat Zdenko Tomanović, pravni zastupnik Slobodana Miloševića, izjavio je da je bivši predsednik Srbije ubijen u Hagu. U intervjuu za Nedeljnik, Tomanović je otkrio da je Milošević, dan pre smrti, napisao pismo upućeno Sergeju Lavrovu, ruskom ministru spoljnih poslova, u kojem se žalio na trovanje. Ovo pismo je napisano 8. marta, a Milošević je pronađen mrtav 11. marta 2006. godine.
Tomanović je istakao da je Milošević zatražio da pismo bude što pre dostavljeno ruskoj ambasadi, uz zahtev da ga Lavrov primi. U pismu, Milošević je naveo da ga truju, što su kasnije potvrdile analize krvi koje su pokazale prisustvo lekova koji se koriste za lečenje lepre i tuberkuloze. Advokat je pismo odmah predao ambasadi, a Lavrov je kasnije potvrdio prijem.
Milošević je takođe izražavao sumnju u istinu zvanične verzije njegove smrti, koja objašnjava da je umro od infarkta zbog nepridržavanja medicinske terapije. Tomanović je napomenuo da su zatvorske vlasti bile svesne problema sa Miloševićevim zdravljem, ali su, prema njegovim rečima, propustile da obezbede odgovarajuću medicinsku pomoć.
Borislav Milošević, Slobodanov brat, takođe je istakao da sumnja u zvaničnu verziju događaja i da je očekivao hitnu hospitalizaciju, koja mu nije pružena dok je bio u zatvoru. Dragan Hadži Antić, prijatelj porodice Milošević, potvrdio je sumnje u trovanje, naglašavajući da nikada nije otkrivena puna istina o Slobodinom stanju i smrti.
Tomanović je opisao prvi susret s Miloševićem u Hagu, rekavši da su razgovarali više od četiri sata, a da se Milošević ponašao smireno i dostojanstveno uprkos teškim uslovima zatvora. Mnogi su tada svedočili o nehumanim tretmanima koje je bivši predsednik pretrpeo tokom suđenja.
Milutin Mrkonjić, blizak saradnik Miloševića, takođe je verovao da je Slobodan ubijen, naglašavajući da se činilo da se nalazi pod sveobuhvatnim pritiskom tokom boravka u Hagu. On je istakao da Milošević nikada nije voleo da deli svoja osećanja i probleme sa njima, ostavljajući čitavu priču u senci tajne.
General Vinko Pandurević, prvi koji je video Miloševića mrtvog, opisao je trenutke pre smrti, a neki svedoci su ukazivali na neobične lekove koji su se nalazili u njegovoj ćeliji, neki čak iz 1999. godine. Holandski toksikolog Donald Uges upozorio je na visok nivo rifampicina u Miloševićevoj krvi, što je moglo ugroziti njegovo zdravlje.
Dodatni tragovi u njegovom urinu su pokazali prisustvo droperidola, jakog sredstva za smirenje, što je dodatno produbilo sumnje o nezgodi ili nameri u Miloševićevoj smrti. Nimalo iznenađujuće, suočen sa brojnim kontroverzama i teorijama zavere, slučaj ostaje nerazrešen i izaziva debate među stručnjacima i javnosti.
