Konstitutivna sednica skupštine privremenih institucija u Prištini ponovo je prekinuta, ovaj put po 48. put, jer nije usvojen predlog stranke Samoopredeljenje za tajno glasanje pri izboru predsednika skupštine. U večerašnjem izlaganju, postalo je jasno da se situacija nije pomerila napred, jer Demokratski savez Kosova, Demokratska partija Kosova, Alijansa za budućnost Kosova i Srpska lista ni danas nisu predložili članove za komisiju koja bi organizovala tajno glasanje.
Na sednici se okupilo 100 poslanika, od kojih je 51 podržalo formiranje komisije za tajno glasanje. Međutim, dovoljan broj glasova za usvajanje predloga nije postignut, što je dodatno zakomplikovalo trenutno stanje. Opozicija, koja se protivi tajnom glasanju, ostaje dosledna svom stavu i nastavlja da blokira proces.
Nastavak sednice je zakazan za 19. jul, ali s obzirom na trenutne tenzije, neizvesno je da li će do tada doći do promene u stavu opozicije. Ove konstitutivne sednice počele su 15. aprila, kada je došlo do prvih problema oko potvrđivanja mandata poslanicima. Takođe, kandidat Samoopredeljenja, Aljbuljena Hadžiu, nije uspeo da skupi potrebne glasove, što je dodatno otežalo situaciju.
Od maja meseca, sednice se često prekidaju zbog neslaganja oko tajnog glasanja. Samoopredeljenje insistira na ovom obliku glasanja, a njihova stranka ne odustaje od 후보 Aljbuljene Hadžije, iako ona nije uspela da osvoji više od 57 glasova u šest pokušaja. Za izbor predsednika skupštine neophodno je 61 glas.
Pored toga, Ustavni sud u Prištini je 26. juna doneo presudu kojom se propisuje da poslanici moraju zaključiti konstitutivnu sednicu u roku od 30 dana. Ovaj pritisak dodatno komplikuje situaciju budući da su stranke pod velikim vremenskim pritiskom da pronađu rešenje.
Na izborima održanim 9. februara, stranka Samoopredeljenje osvojila je 48 mandata, dok su ostale političke stranke, uključujući Demokratsku partiju Kosova sa 24, Demokratski savez Kosova sa 20, kao i Alijansu za budućnost Kosova i inicijativu Nisma, dobile mnogo manje mesta. Srpska lista ima devet mandata, dok ostalih deset pripada predstavnicima drugih nevećinskih zajednica.
U ovom trenutu, neizvesnost dominira političkom scenom u Prištini, a blokade opozicije jasno ukazuju na dublje razlike unutar skupštine. Način na koji će se dalje razvijati situacija zavisiće od sposobnosti političkih aktera da prevaziđu razlike i pronađu zajednički jezik. Ukoliko se situacija ne razreši, Kosovu preti dodatna politička kriza koja bi mogla da utiče na stabilnost cele regije. Ovi problemi sa formiranjem vlade i izbora predsednika skupštine samo su deo šireg izazova sa kojim se suočavaju privremene institucije na Kosovu.
