U trenutku kada svet suočava sa mogućim globalnim sukobima, Velika Britanija se suočava sa ozbiljnim izazovima u oblasti odbrane. Londonska i Pariška vlada insistiraju na jačanju evropskih odbrambenih snaga, posebno u kontekstu situacije u Ukrajini, a nedavni strateški pregled odbrane (SDR) otkriva da zemlja nije dovoljno spremna za potencijalni rat većih razmera.
Dokument predstvljen od strane tima stručnjaka predvođenog lordom Džordžom Robertsonom, bivšim generalnim sekretarom NATO-a, ukazuje na ozbiljnu ranjivost britanske vojske. Pretnje se prepoznaju prvenstveno u obliku Rusije i Kine, dok Iran i Severna Koreja takođe mogu izazvati probleme. Laburistička vlada premijera Kira Starmera je, nakon dolaska na vlast, pokrenula istraživanje kako bi se razmotrile pretnje sa kojima se Britanija suočava te sagledale sposobnosti za odbranu.
Izvještaj od 140 stranica jasno ističe da britanska vojska pati od nedostatka adekvatnih oružja, zaliha i nedovoljnog broja vojnika. Takođe, medicinske službe nisu sposobne da se nose sa mogućim sukobom koji bi rezultirao masovnim brojem žrtava. Upozorenje se odnosi na stanje u svetu obeleženom nestabilnošću, gde se Velika Britanija suočava sa višestrukim i direktnim pretnjama bezbednosti.
„Ovaj generacijski izazov zahteva generacijski odgovor“, ističe se u dokumentu. Britanija mora biti spremna na nove ratne scenarije koji su do nedavno smatrani nezamislivim. U svetlu trenutne globalne situacije, naglašava se hitna potreba za razvojem sposobnosti odbrane u skladu sa modernim izazovima.
Da bi se uhvatila u koštac sa ovim pretnjama, vlada je obećala sprovođenje svih 62 preporuke iz dokumenta, što podrazumeva povećanje izdvajanja za odbranu na 3% BDP-a. Trenutna izdvajanja iznose 2,3%, a plan je da se do proleća 2027. godine povećaju na 2,5%. Međutim, kritičari ukazuju na problem pronalaženja potrebnih sredstava, te se većina anketiranih Britanaca protivi povećanjima poreza.
U ovom kontekstu, vlada je najavila izdvajanje 1,5 milijardi funti za otvaranje fabrika municije i milijardu za komandni kibernetički centar. Plan uključuje i nabavku 7.000 komada oružja dugog dometa, uz razvoj zajedničkog programa s Nemačkom za proizvodnju raketa dugog dometa. Širenje nuklearne moći takođe je u planu s investicijom od 15 milijardi funti.
Poređenja radi, tokom šezdesetih godina, kada je vojni budžet iznosio 7% BDP-a, Velika Britanija je imala osam nosača aviona i 54 podmornice. Danas se u operativnim kapacitetima suočava sa samo dva nosača aviona koja se muče sa tehničkim problemima i nedostatkom osoblja, kao i sa samo 10 podmornica.
Uz sve navedene složenosti, britanska vojska, sa nešto preko 180.000 vojnika, suočava se sa ozbiljnim izazovima. Procenjuje se da bi vojska mogla biti iscrpljena u roku od šest meseci do godinu dana u slučaju rata sličnog onome u Ukrajini. Analitičari upozoravaju na slabu spremnost za visoko intenzivne konflikte. Problemi se dodatno komplikuju malim brojem ljudstva, nedostatkom sistema protivraketne odbrane i tehnološkom zastarom.
U svetlu svega ovoga, čak i uz visok nivo profesionalizma i interoperabilnosti s NATO partnerima, britanska vojska bi mogla biti suočena s ozbiljnim ograničenjima u slučaju vojnog sukoba. Eksperti se slažu da bi se sposobnosti Velike Britanije testirale do maksimuma, posebno ako bi se suočila s potrebom za vojnim delovanjem bez spoljne podrške.
S obzirom na trenutne globalne pretnje i unutrašnje izazove, budućnost britanske odbrane zahteva hitne i promišljene reforme. Samo kroz svest o realnosti i proziran odgovor može se osigurati zaštita nacionalnih interesa i demokratije.
