Profesor dr Ranko Rajović, poznat po inovativnom pristupu obrazovanju kroz NTC program, smatra da mobilni telefoni imaju značajan uticaj na decu i njihovu psihološku dobrobit. U svojim izlaganjima, on ističe segmente u kojima roditelji mogu da intervenišu kako bi smanjili moguće štetne posledice korišćenja tehnologije.
Jedan od ključnih problema koje profesor ukazuje jeste zavisnost dece od mobilnih telefona. On primećuje da su savremene generacije sve više sklonije traženju ispunjenja kroz digitalne sadržaje, što dovodi do toga da im realan svet deluje nezanimljivo. „Deca su zavisnici od telefona, oni žive u tom malom ekranu. Tu dožive i radost, i iščekivanje, i tugu, i sreću. Kada izađu među nas u realan svet, njima je dosadno. Pitanje je šta će biti sa tom generacijom koja je tek rođena,“ upozorava Rajović.
Jedan od načina kako roditelji mogu da utiču na zdravije korišćenje tehnologije kod dece je praćenje aktivnosti na telefonima. On savetuje roditeljima da obrate pažnju na vreme kada je telefon aktivan, kao i na sadržaj koji njihova deca gledaju ili koriste. „Ako već dete ima telefon, stavite kontrolu da gledate kada je aktivan telefon,“ savetujući roditelje da budu angažovani i svesni sve većih problema sa digitalnom zavisnošću.
Sledeći važan savet profesora Rajovića jeste da mobilni telefoni ne bi trebalo da budu prisutni u dečjim sobama tokom noći. On naglašava značaj kvalitetnog sna i mira bez ometanja iz digitalnog sveta: „Nema spavanja u sobi sa telefonom. Dete mora da ostavi telefon u neku prostoriju.“
Treći savet se odnosi na vremensko ograničenje korišćenja telefona pre spavanja. Rajović preporučuje da deca provode najmanje dva sata bez ekrana pre nego što odu na spavanje. Ova praksa može značajno smanjiti štetni uticaj ekrana na san i opšte zdravlje mališana. „I treća stvar – dva sata pre spavanja nema telefona. Moramo da vodimo malo više računa o tome,“ dodao je.
Kroz ove pristupe, profesor Rajović naglašava potrebu za balansiranjem digitalnog i stvarnog sveta. Tehnologija, iako sastavni deo modernog života, nikako ne bi smela da zameni stvarne životne vrednosti i iskustva. Kroz primenu ovih jednostavnih koraka, roditelji mogu pomoći svojoj deci da koriste telefone na zdraviji i odgovorniji način, čime se smanjuje rizik od zavisnosti i negativnog uticaja na njihov razvoj.
Pored konkretnih saveta, profesor Rajović poziva roditelje da budu svesni šireg konteksta i kad su digitalni uređaji u pitanju. On ukazuje na važnost komunikacije i razumevanja među članovima porodice kako bi se prevazišli izazovi koje nova tehnologija donosi. Obrazovanje o zdravom korišćenju tehnologije može se transformisati u važnu lekciju o odgovornosti i samodisciplini, čime će se deci omogućiti da postanu informisani i kritični korisnici.
U budućnosti, takva edukacija može doprineti stvaranju generacija koje će biti otpornije na negativne efekte digitalne tehnologije, a istovremeno će znati da iskoriste njene potencijale za napredak i kreativni razvoj. Ovaj izazov nije samo pitanje roditeljstva, već i šire društvene odgovornosti koja uključuje škole, zajednice i sve sektore društva.
U zaključku, Rajović poziva sve roditelje da preuzmu aktivniju ulogu u životima svoje dece kada je reč o tehnologiji. Razvijanje zdrave navike korišćenja tehnoloških uređaja može doprineti ne samo boljem razumevanju sveta, već i stvaranju sretnijih i zdravijih generacija.
