Vašington — Namera Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, da na mestu srušenog Generalštaba u Beogradu pravi luksuzni stambeni kompleks i hotel u dogovoru sa vlastima u Srbiji – posao je koji pali alarme upozorenja na korupciju, trgovinu uticajem ili sukob interesa, ocenju eksperti za korupciju iz Vašingtona i Beograda. Akteri su “politički eksponirane osobe” i kao takve po definiciji predstavljaju veći rizik da budu umešane u korupciju zbog pozicije i uticaja, a ceo projekat se odvija u Srbiji koja se loše kotira na globalnoj skali percepcije korupcije Transparensi internešnala. Ali, kažu stručnjaci, korupcija je teško dokaziva i potrebno je da se u rasvetljavanju posla oko Generalštaba angažuju institucije – što se za sada ne dešava ni sa jedne strane Atlantika.
Prema onome što je za sada poznato, zet Donalda Trampa ima nameru da na mestu Generalštaba gradi luksuzni kompleks čija je idejna rešenja predstavio na društvenim mrežama. Srbija bi mu ustupila to zemljište na 99 godina bez naknade, sa opcijom da posle tog perioda postane vlasnik zemljišta, pokazuje predlog zaključka Vlade Srbije koji je objavio Ekološki ustanak, i potvrđuju Kušnerove izjave za Njujork tajms. On je izjavio i da je projekat vredan oko 500 miliona dolara i da će Srbija od tog posla dobiti 22 odsto profita.
Prema tvrdnjama obe strane, Investicioni ugovor o “revitalizaciji” Generalštaba nije potpisan, ali se iz objavljenog dokumenta može videti se da postoji Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i američkih firmi Atlantic Incubation Partners LLC i Kushner Realty LLC. Ministar saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva Srbije Goran Vesić negirao je da je memorandum potpisan i obećao da će javnost biti o svemu obaveštena kada bude gotovo.
Koje su crvene lampice u Americi?
U SAD postoje zakoni o poslovanju sa inostranstvom koji važe za obične ljude, a i za poznate zetove i političare, kao i za kompanije, pa bi morao da ih se drži i Džared Kušner. Jedan je Zakon o sprečavanju korupcije u poslovanju sa inostranstvom (Foreign Corruption Practices Act), a drugi je Zakon o sprečavanju iznude u poslovanju sa inostranstvom (Foreign Extortion Prevention Act) prema kojima svako mora da osigura da svojim delovanjem ne podstiče korupciju.
Recimo, Zakon o sprečavanju korupcije propisuje da je nezakonito da pojedinci ili kompanije iz SAD daju ili obećaju novac stranim zvaničnicima kako bi dobili ili zadržali neki posao. Zakon o sprečavanju iznude cilja drugu stranu – odnosno omogućava američkim organima da krivično gone one koji prime mito od pojedinaca i kompanija iz SAD.
Džodi Vitori, profesorka na Univerzitetu Džordžtaun i ekspertkinja za korupciju i nacionalnu bezbednost, objašnjava da je projekat Kušnera u Beogradu podseća na slučaj Trampovog luksuznog kompleksa u Azerbejdžanu. Naime, Tramp je 2012. sa sinom azerbejdžanskog ministra Anarom Mamadovim dogovorio izgradnju hotela i stanova u Bakuu. Trampovu organizaciju to nije sprečilo da uđe u posao sa Mamadovima, ali njegovi advokati su rekli da nije prekršio zakon jer nikoga nije podmitio. Projekat u Bakuu nije realizovan i obustavljen je kada je Tramp postao predsednik.
Donald Tramp, prema svim navodima, nije uključen u projekat Generalštaba. Navodno se 2013. interesovao za investiranje na toj lokaciji pre nego što je postao predsednik, što je potvrdio i aktuelni ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ali posle toga nije bio uključen ni u kakve dogovore ili poslove. Kušnerova firma nije odgovorila na upit Glasa Amerike o tome da li je sprovela sve potrebne radnje u skladu sa zakonima o sprečavanju korupcije i iznude.
Etički propisi Bele kuće propisuju da zvaničnici, po izlasku iz vlade, dve godine ne mogu da se bave lobiranjem u različitim aspektima, ali nije navedeno kako se tretira poslovanje sa inostranstvom. U poslu oko Generalštaba pominje se i ime bivšeg zvaničnika Bele kuće – Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika za dijalog Srbije i Kosova i v.d. direktora Nacionalnih obaveštajnih službi SAD u Trampovoj administraciji. Nije jasno da li on ima udela u ovom projektu, i kakva je njegova potencijalna uloga.
Ovo se dešava dok republikanska većina u Predstavničkom domu pokušava da opozove predsednika Džoa Bajdena zbog poslova njegovog sina Hantera u inostranstvu. “Kada sam prvi put čula za Kušnerove planove, pala mi je na pamet ekstremno velika verovatnoća da postoji sukob interesa. Konflikt interesa, barem ovde u SAD, ne mora da podrazumeva krivično delo. Ali, obično podrazumeva sumnju da pojedinac u nekom poslu ima i druge interese sem javnog”, kaže profesorka Vitori komentarišući planiranu investiciju u Beogradu.
Ričard Grenel, prema pisanju američkih medija, podržao je projekat Kušnera u Beogradu nadajući se da će doprineti ekonomskom razvoju Srbije i regiona. Demokratski članovi Odbora za nadzor rada vlade u Predstavničkom domu traže istragu o dve milijarde dolara koje je firma Affinity dobila od Saudijske Arabije, kako tvrde – šest meseci pošto je Kušner napustio Belu kuću. Traže da se ispita Kušner imao uticaj na američku spoljnu politiku prema Bliskom istoku.
Prema mišljenju profesorke Vitori, sumnju izaziva i to što se pominje da će Kušneru zemljište kod Generalštaba biti dato na 99 godina bez naknade, kao i dve firme Atlantic Incubations Partner LLC i Kushner Realty LLC. “Potrebna je dalja istraga da se utvrdi šta se sve dešava”, kaže profesorka Vitori.
Kušner je za Njujork tajms izjavio da će poslovati u skladu sa zakonom, ujedno negirajući da mu neko daje poslove ili poseban tretman zato što je Trampov zet. Projekat Generalštaba u Beogradu još nije realizovan i ostaje da se vidi šta će institucije na obe strane Atlantika preduzeti povodom ovog kontroverznog posla.
