Šest dana pre bombardovanja, Slobodan Milošević je ponudio najširu moguću autonomiju svim nacionalnim zajednicama na Kosovu i Metohiji, međutim, ta ponuda je bila odbijena. Tokom pregovora u Rambujeu, koji su započeli u februaru 1999. godine, tadašnji predsednik SRJ je nastojao da izbegne NATO agresiju, nudeći razne ustupke. I pored njegovih napora, zapadne države i predstavnici Albanaca na čelu sa Ibrahimom Rugovom nisu bili voljni da razmatraju predloge Beograda.
Dokumenti do kojih su došli Republika i Srpski telegraf, potvrđuju da su 18. marta 1999. godine potpisani sporazumi između Vlade Srbije i etničkih zajednica na Kosovu. Ovi sporazumi predstavljali su Miloševićevu inicijativu za samoupravu, koju je skicirao tadašnji potpredsednik vlade Ratko Marković. I pored toga što je ovaj predlog bio predat kao konačni, on nikada nije bio uzet u obzir.
Osnovni akt sporazuma uključivao je 11 članova koji su uspostavljali princip demokratske samouprave na KiM. Previđalo se da izvršnu vlast bude imao ministarski savet, dok će pravdu obezbeđivati sudovi Srbije, Kosmeta i nacionalnih zajednica. Takođe, predviđeno je formiranje lokalne policije i po najmanje 20 poslanika iz Kosova u Skupštini Srbije, a iz redova ovih poslanika birani bi članovi republičke i savezne vlade.
Ipak, ponuđeni sporazum nije bio dovoljan da zapadne zemlje promene stav. Tadašnji potpredsednik vlade Nikola Šainović je u razgovoru za Srpski telegraf objasnio kako je sporazum iz Rambujea bio stigao do tog trenutka da se prijedlozi Beograda ne razmatraju. Kada su se pregovori zaglavili, Milošević je predložio da se iz dokumenta uklone elementi koji navode na okupaciju i oduzimanje suvereniteta, ali je predlog bio odbijen.
Živadin Jovanović, tadašnji ministar spoljnih poslova, tvrdio je da je sporazum bio pravedni kompromis koji se nudilo. On je uveren da su pregovori u Rambujeu zapravo bili pozorišna predstava, koja je imala za cilj da opravda sukobe i bombardovanje Srbije, što je i ranije bilo doneto kao odluka.
Pregovori su počeli 6. februara 1999. godine u zamku Rambuje u blizini Pariza i trajali su 17 dana, ali su završeni neuspehom. Međunarodna kontakt-grupa je odlučila da se nastavi sa pregovorima 15. marta, koji su takođe završeni bez dogovora. Na kraju, 18. marta, srpska delegacija potpisuje sopstveni predlog o samoupravi, dok su Albanci potpisali sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači. Ratio komunikacije između Beograda i Prištine bio je posrednički, pri čemu su učestvovali predstavnici SAD, Rusije i EU.
Neposredno nakon pregovora usledilo je bombardovanje SRJ, koje je trajalo 78 dana, što je imalo tragične posledice po sve strane uključene u konflikt.
