Pandemija korona virusa ostavila je duboke tragove na čovečanstvo, a posledice njenog delovanja osećaju se i danas. Epidemiolozi ukazuju na to da su zdravstveni problemi povezani sa kovidom-19 sve prisutniji, a među njima se posebno izdvaja postkovid sindrom, koji već sada utiče na život mnogih ljudi.
Pre tačno četiri godine, u martu 2020. godine, zabeležen je prvi slučaj korona virusa u Srbiji. Od tada, pandemija je zauzela centralno mesto u javnom zdravstvu, a njen uticaj je bio veći od mnogih drugih kriza, uključujući ratne sukobe i prirodne katastrofe. Nedavne studije pokazuju da je prosečna dužina životnog veka skraćena za oko dve godine, što predstavlja alarmantnu i nepredviđenu posledicu pandemije.
Epidemiolog dr Zoran Radovanović istakao je da je postkovid problem koji mnoge zemlje tek treba da prepoznaju i reše. „To je ozbiljno stanje koje se teško prepoznaje i može imati više od 200 simptoma“, upozorava Radovanović. Mnogi ljudi se bore sa dugotrajnim efektima virusa, a neki od njih su toliko teški da onemogućavaju normalno funkcionisanje svakodnevnog života.
Prema procenama, svaki treći oboleli može iskusiti teške oblike postkovid sindroma, iako su stvarni brojevi verovatno nešto niži. Negativni uticaji na ljudsko zdravlje su nezanemarljivi, a stručnjaci ukazuju da postkovid može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, posebno kod osoba koje su već imale prethodne zdravstvene probleme.
Očekivani ljudski vek skraćen je globalno usled kovid-19, i to za dve godine, što je izuzetno zabrinjavajuće. Da bi se shvatili razmeri ovog problema, dr Radovanović nudi poređenje: „Kada bi nestao rak, prosečan ljudski vek bi se produžio za nešto više od dve godine, dok je kovid smanjio očekivani vek trajanja za toliko.“
Simptomi postkovida variraju, ali neki od njih uključuju ubrzan rad srca, nedostatak daha, malaksalost, anksioznost, kao i česte glavobolje i vrtoglavice. Dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, naglašava potrebu za preventivnim pregledima kod onih koji su preležali kovid, kako bi se proverilo stanje kardiovaskularnog sistema i organizma u celini.
Među najopasnijim posleratnim stanjima su oštećenja pluća, srca, bubrega i mozga, koja se često aktiviraju kod ljudi sa prethodnim zdravstvenim problemima. Dugotrajna malaksalost, bolovi u zglobovima i grudima, kao i otežano disanje, neki su od simptoma koji se javljaju kod onih koji su preležali bolest.
U ovom trenutku, glavni izazov leži u prepoznavanju i adekvatnom lečenju postkovid sindroma. Stručnjaci pozivaju na hitnu i sveobuhvatnu reakciju zdravstvenih sistema kako bi se značaj postkovida mogao prepoznati i kako bi se obolelima omogućila odgovarajuća pomoć i rehabilitacija.
Pandemija korona virusa nas je naučila mnogo toga, a sada je ključno da se fokusiramo na prevenciju i rešavanje problema koji su nastali usled tog globalnog javnozdravstvenog izazova. Edukacija stanovništva, poboljšana zdravstvena zaštita i podrška onima koji se bore sa posledicama bolesti su neophodni koraci ka oporavku.
Dok se svet polako oporavlja od kovida, postkovid sindrom predstavlja novi i veći problem s kojim se mnogo ljudi suočava. Zdravstveni radnici, vlade i šira društvena zajednica moraju raditi zajedno kako bi se adresirao ovaj problem, jer njegovi efekti mogu potrajati i decenijama. Samo kroz zajednički rad i angažovanje možemo se suočiti s izazovima koje postkovid nosi sa sobom.
