Francuski predsednik Emanuel Makron istakao je mogućnost uspostavljanja trgovinskog sporazuma između Evropske unije i Merkosura, ekonomskog bloka koji okuplja zemlje Latinske Amerike. Na klimatskom samitu COP30 u Belemu, Brazil, Makron je rekao: „Prilično sam pozitivan, ali ostajem oprezan jer branim i interese Francuske.“ Ovo je veoma značajno jer Merkosur teži jačanju ekonomskih veza među članicama poput Argentine, Brazila, Paragvaja, Urugvaja, Venecuele i Bolivije, a njegov osnovni cilj jeste unapređenje trgovinske integracije i smanjenje trgovinskih barijera.
Uz to, Merkosur predstavlja jedan od najvećih ekonomskih blokova u Latinskoj Americi, koji obuhvata više od 250 miliona ljudi. Trgovinski sporazum bi mogao otvoriti nove poslovne mogućnosti i promovirati zajedničke politike u oblasti carina, transporta i poljoprivrede.
Na samom početku COP30, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ukazao je na ozbiljnost situacije u vezi sa globalnim zagrevanjem. On je rekao da svet nije uspeo da ograniči porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, što je cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine. Ovaj neuspeh, prema Guterešu, predstavlja „moralni neuspeh“. Tokom svog obraćanja, on je upozorio da je 2025. godina mogla biti najtoplija zabeležena godina, ističući kako su zemlje danas bolje opremljene nego ikada da se bore protiv klimatskih promena.
Brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva, koji takođe učestvuje na samitu, naglasio je hitnost akcije protiv klimatskih promena. On je izjavio: „Prozor mogućnosti za delovanje brzo se zatvara,“ i kritikovao „laži“ koje šire ekstremističke snage kako bi opravdale degradaciju životne sredine. Lula je podvukao potrebu da se borba protiv klimatskih promena postavi u centar svih odluka vlada i preduzeća.
Značaj ove konferencije dodatno je pojačan celokupnom atmosferom koja okružuje Belem, kao grad u kojem se održava samit, jer je Amazonija ključna regija u borbi protiv klimatskih promena. Lula je izrazio zabrinutost da „egoistični interesi“ dominiraju nad zajedničkim dobrom u vezi sa zaštitom životne sredine. Istakao je kako je razlika između diplomatskih pregovora i stvarnosti sa kojom se obični ljudi susreću sve veća, govoreći o posledicama koje klimatske promene donose poput suša i poplava.
Tokom samita, više od 170 zemalja je prisustvovalo, ali su Sjedinjene Američke Države izbile iz sastava. Predstavnici zemalja su u Belemu tražili rešenja i praktične mere za ublažavanje klimatskih problema i suprotstavljanje prirodnim nepogodama. Lula je naglasio važnost ovakvog okupljanja u Amazoniji, koju je nazvao „najvećim simbolom za zaštitu životne sredine“.
Odgovor na klimatske promene i dalje ostaje prioritet, a brojni lideri su ukazali na potrebu zajedničkog delovanja u ovoj borbi. Lula je naglasio da su klimatske promene izazvane istim snagama koje razdvajaju društvo između bogatih i siromašnih, pozivajući sve učesnike da deluju zajedno.
Klimatske promene zahtevaju kolektivne napore, a ovaj samit predstavlja priliku za lidera da osmisle konkretne strategije koje će doprineti zaštiti planete i održivom razvoju. Na tome se mora raditi bez obzira na političke podela i lične interese, jer je borba protiv ovih izazova od esencijalnog značaja za budućnost čovečanstva.
