Anđelko Aćimović, otac ubijene Angeline Aćimović, podelio je šokantne informacije u podkastu „Beležnica duše” o mogućem snimanju dokumentarno-igranog filma o masakru u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”. Ova tragedija, koja je odnela živote devetoro dece i čuvara, ostavila je dubok ožiljak na srpskom društvu. Aćimović veruje da postoje ozbiljne indikacije da se intenzivno radi na ovom projektu, uključujući održane audicije za glumce.
On se osvrnuo na sumnje da bi cilj ovog projekta mogao biti profit, kazavši da se iza pokušaja da se dečak ubica izbaci iz institucije krije novčani interes. „Ovaj dečak se trenutno nalazi na najsigurnijem mestu. Cilj je da se tragedija pretvori u veliku zaradu. Ako bi ga uspeli da izmeste, odmah bi ga prebacili na Zapad gde se već priprema teren za ekranizaciju,“ rekao je Aćimović.
Detaljno je govorio o svojoj ćerki Angelini, koja je bila uzor svojoj generaciji i koja je, kako je opisuje, bila vedra, talentovana i puna ljubavi. Njihov poslednji susret ostavio je dubok trag u njegovoj duši. Aćimović je istakao da svakodnevno proživljava bol zbog gubitka i da mu ta uspomena nikada ne izlazi iz misli.
Osim toga, otac se osvrnuo i na one koje smatra odgovornima za situaciju u kojoj se dečak ubica nalazi. „Znam ko pokušava da izvede dečaka iz klinike. Postoje konkretni pokušaji da se istina prikrije i da se usmerite javna pažnja na nešto drugo,“ izjavio je Aćimović.
Podkast „Beležnica duše” je dostupan na YouTube kanalu Srbija Danas i pruža uvid u bolnu ispovest oca koji ne prestaje da se bori za pravdu i istinu o tragediji koja je zauvek promenila Srbiju. Kroz ovu platformu, Aćimović deli ne samo svoje lične bolove, već i sve ono što bi moglo da doprinese razumevanju šireg društvenog konteksta i problema koji su doveli do ovakvog dela.
Kaže da su mnogi nedovoljno obavešteni o svim aspektima ove tragedije i da se mora raditi na tome da se istina razjasni. Njegov cilj je da pređe iz lične patnje u javnu borbu za pravdu.
S obzirom na sve ove informacije, Aćimović se nada da će društvo ozbiljno pristupiti ovom problemu i analizirati sve relevatne aspekte, bez obzira na moguće profitne motive pojedinaca. Njegova borba nije samo za njegovu ćerku, već i za svu decu i porodice koje su na bilo koji način pogođene ovom nesrećom.
Kako se situacija razvija, pitanje koje se postavlja je koliko će javnost i mediji biti odgovorni u prikazivanju i interpretaciji ove tragedije. Aćimović se nada da će se fokus staviti na istinu, a ne na senzacionalizam i profit. Njegova poruka je jasna: istina mora da ispliva, a bol koji oseća mora biti priznat i razumevan. Na kraju, njegov apel je da se setimo svih žrtava i da se osigura da se ovakvi događaji nikada ne ponove.
