Tehnološke kompanije se suočavaju sa sve većim pritiscima da zakonski prijavljuju svoju potrošnju energije i vode u data centrima, budući da ubrzana ekspanzija veštačke inteligencije (AI) može imati ozbiljan negativan uticaj na životnu sredinu. Stručnjaci iz Nacionalnog centra za inženjersku politiku (NEPC) upozoravaju da AI sistemi rastu brzinom koja nadmašuje druge energetski intenzivne sisteme, čime se povećava ekološki rizik.
Izveštaj NEPC naglašava da su potrebni stroži okviri za izveštavanje kako bi se obezbedilo da tehnološke kompanije koriste manje prirodnih resursa. Pozivajući se na strahovanja u vezi sa ekološkim uticajem, izveštaj preporučuje britanskoj vladi da obaveže kompanije na redovno dostavljanje izveštaja o potrošnji energije, vode i emisiji CO2.
Profesor Tom Roden sa Univerziteta Notingem, koji je bio deo radne grupe NEPC, ističe da je rast AI sistema uglavnom vođen težnjom ka većim kapacitetima, što zahteva sve više računalnih resursa bez fokusiranja na efikasnost. Ovo predstavlja ozbiljan rizik koji može dovesti do nepopravljive štete životnom sredinom ako se ne preduzmu odgovarajući koraci za upravljanje tim resursima.
Sve veća potrošnja vode u data centrima postaje zabrinjavajući trend. Google i Microsoft su od 2020. godine prijavili porast potrošnje vode, pri čemu značajan deo dolazi iz pijaće vode. U izveštaju o ekološkoj održivosti za 2023. godinu, Microsoft je naveo da je potrošio 6,4 miliona kubnih metara vode 2022. godine, što predstavlja rast od 34% u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, Google je naveo potrošnju od 19,5 miliona kubnih metara, što je povećanje od 20%.
Ipak, nedostaju pouzdani podaci o ukupnoj količini resursa koje koriste data centri, što otežava donošenje efikasnih politika za smanjenje energetske potrošnje. Da bi se stvorila osnova za politiku koja smanjuje potrošnju, vlada mora prikupljati podatke u većem obimu.
Roden naglašava važnost praćenja ekološkog otiska AI tehnologije. Kada bude dostupno više pouzdanih podataka o ekološkim uticajima ovih sistema, biće moguće usmeriti razvoj AI tehnologija ka održivijoj budućnosti. Lokalne vlasti i kreatori politika pozvani su da revidiraju prakse vezane za prikupljanje, prenos, skladištenje i upravljanje podacima kako bi se postigao ekološki održiviji model.
Profesor Gopal Ramčurn sa Univerziteta Sautempton i izvršni direktor Responsible AI UK, takođe je bio deo NEPC radne grupe. On naglašava nagli porast korišćenja AI tehnologije tokom poslednje dve godine, što je dovelo do poboljšanja produktivnosti i inovacija. Međutim, naglašava potrebu za transparentnošću u vezi sa ekološkim troškovima i uticajem. Upozorava da bez mogućnosti merenja i upravljanja ovim efektima, nije moguće osigurati koristi za društvo u celini.
Izveštaj predlaže nekoliko praktičnih mera za kreatore politika, uključujući proširenje obaveznog ekološkog izveštavanja, pružanje informacija o ekološkim uticajima AI sistema, kao i postavljanje zahteva za ekološku održivost u data centrima. Ove preporuke bi trebalo da budu deo nacionalnog razgovora o održivosti AI sistema i konstanti koje dolaze sa njihovim razvojem.
Kako svet sve više zavisi od tehnologije i veštačke inteligencije, važno je da se pronađu rešenja koja će omogućiti ravnotežu između tehnološkog napretka i očuvanja životne sredine. Takođe, potrebna je veća svest među kompanijama i regulatorima o ekološkim implikacijama koje nosi rastuća potrošnja resursa u data centrima. To može značiti da sledeći koraci u razvoju AI ne bi trebali biti usmereni samo na performanse i efikasnost, već i na princip očuvanja prirode i održivosti resursa.
