U najuspešnijoj sezoni za poslednjih osam godina, Srbija je zabeležila 19 parova orla krstaša, strogo zaštićene vrste. Ovo je značajan skok u poređenju sa 2017. godinom, kada je u zemlji registrovan samo jedan gnezdeći par. Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica ističe da su Bora i Eržika, prvi orlovi krstaši koji su se gnezdili u Srbiji, imali celodnevnu zaštitu.
Ornitolozi, volonteri i ljubitelji ptica posmatrali su ih iz udaljenosti, brinući se o njihovoj sigurnosti. Ovaj dugogodišnji trud doprineo je oporavku vrste, koja zahvaljujući naporima i iz drugih zemalja, polako povećava svoju populaciju. Međutim, orlovi krstaši su vrlo osetljivi na ljudske aktivnosti, posebno tokom gneždenja, koje se poklapa s prvim majskim praznicima kada ljudi najviše odlaze u prirodu.
Stojiljković naglašava da je važno upoznati lokalnu zajednicu o prirodnim vrednostima koje imaju u svom okruženju, dodajući da je ponekad izazovno pronaći kompromisno rešenje za zaštitu ovih ptica. Osim toga, orlovi krstaši suočavaju se s nedostatkom prirodnih staništa za gneždenje, budući da se većinom nalaze u Vojvodini, posebno u Banatu i Bačkoj, gde poljoprivreda dominira i nedostaje starog drveća. Članovi Društva su postavljali veštačke platforme kako bi olakšali gneždenje.
Još jedan značajan problem su trovanja ptica. Grabljivice, uključujući orlove krstaše, često su žrtve trovanja koja se može dogoditi kada pojedu otrovane životinje. Takođe, orlovi su često izloženi opasnostima od saobraćaja i strujnog udara na dalekovodima.
I pored mnogih izazova, orlovi krstaši su postali prave zvezde zbog intenzivnih napora da se poveća njihova populacija i podigne svest o njihovoj zaštiti. Stojiljković pominje kampanju iz 2023. godine tokom koje je prikupljeno više od planiranog milion dinara za nadzor gnezda. Sada se suočavaju s novim izazovima jer je teško kontrolisati sve teritorije zbog urbanizacije.
Gnezda se redovno obilaze kako bi se pratilo stanje i kako bi se registrovali mladunci. U nekim slučajevima, kao što su gnezda u Bačkoj i Banatu, orlovi su obeleženi metalnim i plastičnim prstenovima, kao i satelitskim odašiljačima, što omogućava praćenje njihove migracije i ponašanja. Ove sezone, orao po imenu Feliks je prvi krstaš iz Bačke nakon 70 godina koji je obeležen, dok je drugi orao, Dušan, takođe obeležen na istoj teritoriji.
Zahvaljujući ovim dugoročnim naporima, raste znanje o orlovima krstašima i njihovom načinu života. Ovaj projekat ne samo da doprinosi povećanju broja ovih ptica, već i širenju svesti o zaštiti životne sredine u društvu. Podsticaj javnosti, kao i dobro organizovana zajednica volontera, ključni su faktori u očuvanju ove vrste.
Na kraju, očekuje se da će dalji napori u očuvanju orla krstaša doneti još bolje rezultate u budućnosti, čime će se osigurati da ova strogo zaštićena vrsta nastavi da se razvija i raste u Srbiji.
