Beograd – Površna upotreba veštačke inteligencije (AI) predstavlja ozbiljnu opasnost jer ljudi često ne razmišljaju o njenoj etičkoj i praktičnoj primeni, upozoravaju stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija, Strahinja Dević i Zoran Marjanović iz Instituta za nuklearnu fiziku. Oni naglašavaju da je neophodno shvatiti koliko je važno svest o načinima na koje koristimo AI, kako bi se izbegle negativne posledice.
Marjanović je u razgovoru sa novinarima Tanjuga istakao da sve češće korišćenje veštačke inteligencije može dovesti do opasnosti ukoliko ljudi prestanu da koriste svoje psihofizičke sposobnosti. „Uloga veštačke inteligencije je da poboljša naše mogućnosti, a ne da ih zameni. Naša sposobnost prilagođavanja i kreativnog mišljenja su ono što nas čini ljudima, ali upotrebom AI kao zamene možemo izgubiti te vrednosti“, rekao je Marjanović.
On dalje objašnjava da je jedna od definicija inteligencije sposobnost prilagođavanja različitim situacijama. „Veštačka inteligencija nam omogućava fascinantne mogućnosti i olakšava nam mnoge svakodnevne zadatke, ali, nažalost, često je koristimo kao izgovor da ne razmišljamo, ne istražujemo i ne koristimo sopstvenu kreativnost“, upozorava Marjanović.
Dević se takođe slaže sa ovom tvrdnjom i dodaje da je sve više aplikacija i uređaja koji koriste AI, što može otežati ljudima da preuzmu aktivnu ulogu u sopstvenom učenju i razvoju. „Kada se oslanjamo na AI za donošenje odluka, možemo izgubiti kritičko razmišljanje i sposobnost da analiziramo situacije. U nekim slučajevima, to može dovesti do loših odluka koje bi mogle imati dugoročne negativne posledice“, naglašava Dević.
Stanje svijeta tehnologije i brz razvoj AI takođe predstavljaju izazove za zaposlenje. „Postavlja se pitanje kako će se tržište rada prilagoditi, jer mnogi poslovi postaju automatizovani. Ukoliko se ljudi ne prilagode novim veštinama i znanjima, mogli bi ostati bez posla ili biti dovedeni u situaciju da se bore za radna mesta sa AI“, upozorava Marjanović.
S obzirom na sve navedeno, stručnjaci pozivaju na veću pažnju kada je reč o primeni veštačke inteligencije u obrazovanju i drugim sektorima. Vredno je naglasiti da uz tehnologiju dolazi i odgovornost koju svi moramo preuzeti. Korišćenje AI može biti korisno, ali mora se raditi na način koji će doprineti razvoju ljudskih sposobnosti, a ne ih smanjivati.
U ovoj situaciji, važno je ojačati edukaciju o veštačkoj inteligenciji i njenim potencijalim prednostima i manama. „Ljudi moraju biti svesni šta se dešava sa tehnologijom koju koriste. Naša odgovornost je da budemo obazrivi i da ne dozvolimo da nas tehnologija umesto da nam pomaže, ograniči“, zaključuje Dević.
Takođe, stručnjaci preporučuju da se sprovode radionice i seminari o etici upotrebe AI, kao i o razvoju kritičkog mišljenja tokom obrazovanja, kako bi se mladi ljudi pripremili za budućnost koja uključuje sve veću prisutnost tehnologije u svakodnevnom životu.
Marjanović i Dević se nadaju da će se ovim pitanjima, kao i savetima za pravilnu upotrebu veštačke inteligencije, posvetiti veća pažnja, kako bi se osiguralo da društvo napreduje na zdrav i održiv način. Očekuju da će dijalog o ovakvim temama postati sve prisutniji, jer je važno da se svi uključimo u razumevanje posledica koje tehnologija nosi sa sobom.
