U požaru koji je izbio u Domu penzionera u Tuzli u utorak uveče, tragično je život izgubilo 12 osoba, dok je više od 30 povređeno. Ova tragedija je dovela do proglašenja Dana žalosti u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Incident je ponovo otvorio pitanja o zaštiti i sigurnosti u staračkim domovima, gde se, prema izveštajima, često ne poštuju osnovne protivpožarne procedure. Ovaj događaj podseća na sličnu nesreću u Barajevu, gde je u januaru stradalo 11 ljudi usled požara prouzrokovanog cigaretom.
Vatrogasci su intervenisali više od dva sata, a problem je bila evakuacija teško obolelih i nepokretnih korisnika smeštenih na višim spratovima. Preliminarne informacije ukazuju na brojne propuste u prevenciji požara. Miloš Tomić sa Fakulteta bezbednosti ističe da procedura evakuacije nije ispoštovana, kao i da nije bilo dovoljno uređaja za gašenje požara. Pitaju se i koliko su stručnjaci bili prisutni da reaguju u ovoj situaciji.
Izveštaji upućuju na to da su elektroinstalacije verovatno bile neispravne, a zgrada je stara nekoliko decenija. Tomić naglašava da starije zgrade takođe moraju prolaziti modernizaciju kako bi ispunitale sve mere zaštite od požara. On takođe ukazuje na to da kontrolu mera zaštite od požara sprovode nadležni organi, dok je raspodela korisnika u domovima odgovornost uprava.
Požar predstavlja nekontrolisano sagorevanje koje oslobađa toplotu, dim i može ugroziti živote. U praksi, veliki broj smrtnih slučajeva nastaje usled gušenja, a panika dodatno otežava situaciju. Tomić ističe da u tom trenutku mora da postoji osoba zadužena za sprovođenje mera zaštite, kao i tim obučen za postupanje u hitnim situacijama.
Pitanje o nedovoljnom broju stručnjaka za zaštitu od požara takođe je uzdignuto. Tomić naglašava značaj stručnih inspektora koji su nadležni za kontrolu objekata, a njihova odsutnost može dovesti do ozbiljnih propusta. U ovoj situaciji, važno je da se postave jasni elementi zaštite, kao što su evakuacioni putevi i pravilna upotreba vatrogasnih aparata.
Dok se pričalo o nedovoljnim resursima u oblasti zaštite od požara, Tomić takođe skreće pažnju na potrebu za obukama i programima koji bi pomogli u sprečavanju ovakvih situacija. Njegova poruka se odnosi i na važnost aktivnog uključivanja zajednice u procese zaštite, naglašavajući da pojedinci takođe moraju preuzeti odgovornost za sopstvenu bezbednost.
U svetlu ovih strašnih događaja, postavlja se pitanje kako će buduće strukture i procedure izgledati, kako bi se obezbedila sigurnost najranjivijih članova društva.
