Pirotska pramenka je autohtona rasa ovaca koja se tradicionalno gaji na obroncima Stare planine, ali se sada suočava sa zabrinjavajućim trendom nestanka. Njihov broj je sveden na tek 300 do 350 primeraka, što može ostaviti ozbiljne posledice po lokalnu kulturu, ekonomiju i očuvanje biodiverziteta.
Nekada su sela na Staroj Planini živela zahvaljujući uzgajanju pirotske pramenke, ali je sada ostalo otprilike oko 350 ovaca. Na smanjenje interesa najviše su uticale promene u navikama stanovništva i ekonomska računica. Veterinarska klinika Pirot, selekcija koza i ovaca, Slobodan Mladenović, izjavio je za „Blic“ da je pirotska pramenka genetički resurs, ali da postoji svega stotinka primeraka u ovom kraju. Odgajivač Sergej Ivanov ističe da je problem da se pronađu muška priplodna grla, a uzgajivači se poslednjih decenija opredeljuju za rase ovaca koje su isplativije.
Smanjenjem ovčarstva i nestankom pirotske pramenke, ugroženi su i lokalni brendovi kao što su pirotski ćilim, pirotsko jagnje i pirotski kačkavalj. Ove proizvode tradicionalno se pravi isključivo od vune i mleka pirotske ovce, a nestankom ovaca nestaje i mleko. Odgajivač Ivanov ističe da nestajanjem mleka, nije moguće da se pravi prava vrsta pirotskog kačkavalja. Međutim, pastir Boža Sotirović poručuje da je ljubav prema ovcama i prema svemu ono što je najvažnije.
Ukupno gledano, pirotska pramenka je sve bliže izumiranju i cela lokalna zajednica se bori za očuvanje ove autohtone rase ovaca. Sa svega 300 do 350 primeraka, postaje sve teže zadržati ovu rasu, koja igra ključnu ulogu u lokalnoj kulturi, ekonomiji i očuvanju biodiverziteta. Potrebno je hitno preduzimanje mera kako bi se sprečilo izumiranje pirotske pramenke i sačuvala tradicija i lokalni brendovi koji su direktno vezani za ovu autohtonu rasu ovaca.
