Branko Ćopić, rođen 1. januara 1915. godine u Hašanima, bio je poznati pisac i jedan od najvoljenijih književnika sa ovih prostora. Njegovo detinjstvo je bilo ispunjeno bezbrižnim igrama i maštovitim pričama, koje su postale inspiracija za njegova dela. Odrastao je okružen prirodom i narodnim pričama koje su mu prepričavali stariji, posebno deda Rade. Već kao dečak pokazao je dar za pesničko izražavanje, a prve stihove je posvetio svakodnevnim događajima u svom selu. Njegova majka Soja je često isticala da je „Branko govorio u rimama pre nego što je naučio da piše“.
Školovanje ga je odvelo iz Hašana u Bijeljinu, Banjaluku, Sarajevo, pa sve do Karlovca, gde je završio Učiteljsku školu. Prvu noć u Beogradu proveo je na klupi ispod mosta, ali taj grad kasnije postao njegov dom u kojem je proživeo različite životne trenutke. Ćopić nije bio samo pisac dečjih priča, već je često otvarao pitanja društvene pravde, ljudskih slabosti i manipulacije. Njegova „Jeretička priča“ iz 1950. godine izazvala je žestoke reakcije državnog vrha, uključujući i kritike Josipa Broza Tita. Kroz satiru je prozivao elitu zbog odstupanja od ideala pravde i jednakosti, ne plašeći se posledica. Ćopić je isticao svoju odanost istini, često govoreći „Nisam rođen da puzim“.
Humor je bio neraskidivi deo Ćopićevog lika, pa čak i u najtežim trenucima, pronalazio je razlog za smeh. Voleo je govoriti da „nema ništa lepše od šale koja nas podseti da smo živi“. Pamte se njegove anegdote o prvom honoraru i batinama koje je dobio od majke zbog pesme o svadbenoj tuči u selu. Ćopić je odrastao u pisca koji je vladario rečima donoseći smeh, ali i pouku. Tokom svog života bio je partizan, urednik časopisa, stalni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i laureat brojnih nagrada.
Branko Ćopić je preminuo 1984. godine, skočivši sa Brankovog mosta u Beogradu. Taj čin ostao je misterija, ali je ostavio iza sebe neka od najlepših i najvoljenijih dela u književnosti. Neka od njegovih najpoznatijih dela su „Orlovi rano lete“, „Bašta sljezove boje“, „Ježeva kućica“, „Doživljaji mačka Toše“, „Magareće godine“, „Ne tuguj bronzana stražo“. Ćopićeva dela su postala neizostavni deo odrastanja mnogih generacija čitalaca i ostavljaju dubok trag u srpskoj književnosti.
Branko Ćopić ostaje upamćen kao talentovani pisac, čija su dela inspiracija i danas, decenijama nakon njegove smrti. Njegova ljubav prema prirodi, humor, ali i oštroumna satira oblikovale su njegov književni opus i ostavile dubok uticaj na književnost Balkana. Njegove priče i romani prenose poruke o prijateljstvu, ljubavi prema domovini, hrabrosti i istini, koje su univerzalne i važne za sve generacije. Ćopićeva dela nastavljaju da žive i nadahnjuju nove generacije čitalaca, čuvajući tako nasleđe ovog velikog književnika za buduće generacije.
