Uoči prijevremenih parlamentarnih izbora u Njemačkoj, koji se održavaju za samo sedam dana, Unija CDU/CSU čini se približava osvajanju vlasti, uz kandidata Friedricha Merza na čelu. Predizborna kampanja, koju karakterišu oštri tonovi u vezi s migracijama, dodatno je polarizovala njemačko društvo. Prema aktuelnim ispitivanjima javnog mnijenja, CDU/CSU uživa podršku od oko 30 procenata, što ih stavlja u poziciju da formiraju vladu, potencijalno u koaliciji sa Socijaldemokratskom strankom Njemačke (SPD).
Desno-populistička Alternativa za Njemačku (AfD) se etablirala kao druga najjača stranka, dok su SPD i Zeleni podjednako blizu 15%. Postavlja se pitanje da li će liberalno-demokratska stranka (FDP) i nova populistička stranka Savez Sahra Wagenknecht (BSW) uspeti da pređu prag za ulazak u parlament.
Pobjeda CDU/CSU bila bi značajan korak ka formiranju stabilne vlade, posebno s obzirom na brojne izazove sa kojima se Njemačka suočava, uključujući nereguliranu migraciju, probleme u ekonomiji i staru infrastrukturu. Ishod izbora ukazuje na to da bi mogla biti formirana velika koalicija između CDU/CSU i SPD, koji su već više puta upravljali zajedno, uključujući i poslednju vladu pod vođstvom Angele Merkel.
Interesantno je da su se tokom kampanje rivalstvo između Merza i aktuelnog kancelara Scholza smanjilo, a obojica izbegavaju teške napade na protivnika. No, Merzov pokušaj da dobije podršku AfD-a za antiimigracijske inicijative izazvao je kritike, dovodeći u pitanje njegovu predanost prevenciji saradnje s ekstremnim strankama.
Što se tiče potencijalne koalicije sa Zelenima, ona deluje manje verovatno zbog znatnih razlika u stavovima, posebno zbog oštrog protivljenja CSU-a, koji odbacuje bilo kakvu saradnju s tom strankom. Demokršćani su takođe isključili mogućnost koalicije sa strankama koje smatraju ekstremističkim, uključujući AfD, Ljevicu i BSW, dok pritisak na vladu rasti nakon napada u kojima su migranti bili uključeni.
Dok se SPD i CDU/CSU međusobno optužuju za porast ilegalne migracije, postaje sve očiglednije da stranke pro-demokratskog centra moraju zajedno raditi kako bi se suprotstavile rastućem uticaju AfD-a. Politologinja Marianne Kneuer naglašava da je saradnja stranaka centra ključna za sprečavanje AfD-a da dođe na vlast.
Merz se nada da će do Uskrsa formirati novu vladu, suočavajući se sa dugim spiskom problema koje treba rešiti. Njemačka ekonomija, koja je prethodno bila predmet zavisti drugih zemalja, suočava se sa značajnim izazovima. Kinesko tržište, nekada ključno za njemački izvoz, sada predstavlja ozbiljnu konkurenciju.
S obzirom na trenutnu situaciju u Washingtonu, s promenom u američkoj administraciji, očito je da bi izazovi mogli rasti. Donald Trump, čak i u svom prvom mandatu, pokazivao je netrpeljivost prema Nemačkoj, a nedavne izjave i događaji ukazuju na to da SAD okreće leđa Evropi, posebno Nemačkoj. Stanje se dodatno pogoršava kada se uzme u obzir javna podrška AfD-u od strane nekih američkih moćnika, što stvara dodatni pritisak na Berlin.
Institut za ekonomska istraživanja naizgled predviđa neželjene posledice trgovinskih tenzija i nesigurnosti, koje bi mogle smanjiti nemačku proizvodnju za čak jedan procenat, uz mogućnost produženja recesije. Pred novom vladom, bez obzira na njen sastav, stoje izazovi od goruće važnosti koji će oblikovati budućnost Nemačke.
