U Beogradu, održano je predstavljane autobiografije kneginje Jelisavete Karađorđević pod nazivom „Tamo daleko“, koja će u prodaji biti dostupna 2024. godine. Ova knjiga ne samo da otkriva ličnu priču jedne od poslednjih članica dinastije Karađorđević, već se može tumačiti kao drama o obezglavljenosti i potrazi za identitetom. Slavica Garonja, univerzitetska profesorka, koja je imala čast da progovori o ovom delu, istakla je da kneginja poseduje „nesporni literarni dar“ i da je njena autobiografija sastavljena od dnevničkih beležaka i narativnih celina koje oslikavaju njen uzbudljiv život.
U autobiografiji, kneginja Jelisaveta se vraća na svoje detinjstvo i događaje koji su obeležili njen život. Kada je imala samo pet godina, doživela je puč 27. marta 1941. godine. Tokom tog turbulenta vremena, njen otac knez Pavle, zajedno sa porodicom, bio je primoran da napusti Jugoslaviju i ode u izgnanstvo u Afriku. Odrasla je u surovim uslovima Kenije, a njen život se kasnije nastavio na zapadu Evrope i u Sjedinjenim Američkim Državama. Vraćanje u rodnu zemlju, Beograd, desilo se tek 1987. godine, više od četiri decenije nakon što je njena porodica napustila dom.
Garonja je naglasila da su knez Pavle i kneginja Olga Karađorđević glavni junaci ove proze. Njihove životne priče i borbe, koje su prikazane kroz Jelisavetine reči, pružaju uvid u dinastičku prošlost Srbije i trenutak kada su se Karađorđevići suočili s dramatičnim promenama. Najuzbudljiviji delovi knjige su posvećeni Jelisavetinom povratku u Beograd i životu na Belom dvoru. Ovakvi trenuci, krcati emocijama, daju posebnu težinu njenoj priči.
Kneginja Jelisaveta je prilikom predstavljanja knjige naglasila svoju nadu da će njena autobiografska knjiga biti zanimljiva čitaocima i da neće ostaviti dosadan utisak. U knjizi njena lična iskustva i sećanja prepliću se sa istorijskim kontekstima, čime se stvara bogata i složena naracija.
Manojlo Vukotić, direktor izdavačke kuće „Vukotić medija“, govorio je o formi knjige, ističući da ona sadrži tečne i pitke dnevne zapise, intervjue i kratke efektne reportaže. Njegova izjava ukazuje na to da je Karađorđevićeva, kada piše o svojoj porodici i drugim članovima dinastije, sposobna da prenese snažne emocije, što doprinosti lirskom kvalitetu njenih reči. Vukotić je takođe dodao da takozvani „obiteljsku prozu“ obogaćuje njen poseban stil pisanja.
O važnosti knjige i autorici govorila je i Mira Adanja Polak, televizijska autorka, koja je ukazala na značaj susreta sa Karađorđevićima tokom njenog života. Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, dodala je da je kneginja Jelisaveta „neprikosnoveno interesantna osoba“, što dodatno oslikava njen značaj u savremenoj kulturi.
Knjiga „Tamo daleko“ pruža dragocene uvide u ličnost kneginje Jelisavete, kao i u turbulentnu istoriju porodice Karađorđević. Ova autobiografija nije samo zapis jednog života, već i dokument koji osvetljava epohe koje su oblikovale sudbinu Srbije. Jelisaveta svojim rečima prenosi poruku o snazi ljudskog duha i neprekidnoj potrazi za identitetom, pružajući čitaocima priliku da zavire u svet koji je obeležen ljubavlju, tugom i povratkom korenima. Njena priča predstavlja ne samo historiografski značaj, već i kulturno nasleđe koje je vredno očuvanja i istraživanja.
