Promocija knjige „Jedno đubre manje, konačna verzija“ autora Đorđa Bajića održana je u Beogradu u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC. Ovaj roman prati inspektora Limana koji je uvučen u složenu istragu porodične tragedije. Roman je deo serijala koji takođe obuhvata naslove „Smrt u ružičastom“ i „Umri, ljubavi“.
Bajić je otkrio da je proteklo deset godina od trenutka kada se vratio svom rukopisu, prvobitno objavljenom 2015. godine. Tokom ovog perioda, u saradnji sa urednicom izdanja, Dubravkom Dragović Šehović, najviše je zapravo radio na unapređenju stila konačne verzije romana. Bajić naglašava da je inspiraciju za roman pronašao u osećaju nepravde, koji ga motiviše da kritikuje korumpirano društvo. „Primećujem da postoje imućni ljudi koji veruju da mogu da gaze druge, a meni je to kao čoveku neprihvatljivo“, izjavio je Bajić.
Tokom pisanja, autor je nastojao da izbegne preopširne opise, istovremeno težeći napetoj naraciji. Bajić se takođe opisuje kao velikog filmofila i ističe san o ekranizaciji svojih romana. „Dok pišem, zamišljam scene kao u filmu i upravo one vode moju priču“, rekao je autor, otkrivajući svoje umetničke ambicije.
Urednica Dragović Šehović je naglasila kompleksnost glavnog junaka, inspektora Limana, koji poseduje vrline i mane. „On je sklon porocima, ali je i moralan. Đorđe je odlično izgradio lik Limana – čitaoci u njemu prepoznaju i snagu i slabosti nekoga koga vole. On je istovremeno inteligentan, pronicljiv, ali i emotivan“, ocenila je ona, dodajući da je Liman kroz serijal doživeo značajnu transformaciju, s obzirom na to da je u prvom romanu bio nezreo i impulsivan.
Svoj stav o Bajićevom delu podelio je i pisac Oto Oltvanji. On smatra da je autor „zaokružio priču“ ovim romanom. „Ključno pitanje za mene je kako se osećam nakon što zatvorim knjigu. Bajićeva priča ostavila je snažan utisak i danima nakon čitanja razmišljao sam o njoj“, rekao je Oltvanji, naglašavajući da ga je knjiga zabavljala, nadahnula i emotivno angažovala.
Roman „Jedno đubre manje – konačna verzija“ ocenjuje se kao delo koje ima „prirodnu i promišljenu strukturu zapleta“. Oltvanji je ukazao na to da priča počinje kao klasična misterija u stilu Agate Kristi, sa žrtvom koja je najomraženiji lik, nakon čega sledi misteriozan prolog. U jednom trenutku, priča prelazi u takozvani „đavo žanr“, što dodatno pojačava napetost i uzbuđenje. Oltvanji je bio impresioniran autorovom veštinom u vođenju narativa, naglašavajući da je Bajić izvanredno složio sve elemente priče.
Knjiga se ističe kao triler koji spaja elemente kriminalnog i psihološkog žanra, donoseći najbolje od oba sveta. Bajićev stil i veština pripovedanja omogućavaju čitaocu da uživa u uzbudljivoj i dobro ispričanoj priči. Dragović Šehović je zaključila da se knjiga lako čita, a likovi su smešteni u autentični beogradski kontekst, čime se dodatno osnažuje veza između priče i stvarnosti.
Roman „Jedno đubre manje, konačna verzija“ odražava Bajićeve umetničke ambicije i kritički društveni pristup, istovremeno nudeći uzbudljivu i napetu priču koja ostavlja snažan utisak na čitaoca. Predstojeća ekranizacija, ako se ostvari, mogla bi doneti nove dimenzije ovom delikatnom i složenom narativu.
