Sudeći prema najnovijim podacima Poreske uprave FBiH, akcija „Bojkot u BiH“ nije u potpunosti ostvarila svoje ciljeve, jer su zabeleženi rezultati koji su čak i nadmašili promet iz prethodnih dana. Prema informacijama objavljenim od strane portala sarajevskog Avaza, ukupni promet za dan 31. januar 2025. godine dostigao je iznos od 251.568.163 KM, što predstavlja značajan rast u odnosu na ranije periode.
Naime, ukupni promet trgovina na području Federacije BiH iznosio je 101.908.646 KM. Ova cifra je uočljivo viša u poređenju sa vrednostima zabeleženim dan ranije, kada je evidentiran ukupan promet od 199.668.251 KM. U poređenju sa stanjem pre sedam dana, kada je ukupni promet iznosio 175.927.100 KM, jasno je da akcija bojkotovanja nije rozna podstakla smanjenje prometa, već su rezultati čak jači.
Ovi podaci ukazuju na to da građani Federacije BiH ne odustaju od kupovine, bez obzira na pozive na bojkot. Poreska uprava FBiH je takođe naglasila da se promet trgovina u periodu od 24. januara 2025. godine takođe značajno izuzmeio, kada je evidentirano 92.287.812 KM.
Inicijativa „Bojkot u BiH“ je u velikoj meri usmerena protiv određenih trgovaca i proizvoda, s ciljem da se skrene pažnja na ekonomske i socijalne probleme u zemlji. Međutim, rezultati pokazuju da takve akcije često ne uspevaju da ostvare željeni efekat, bar do sada, a potrošači se ne ponašaju prema očekivanjima organizatora.
Bojkot kao koncept često se koristi u različitim kontekstima širom sveta, ali u BiH se čini da potrošači preferiraju održavanje svojih potrošačkih obrazaca, čak i uprkos stalnim pozivima na akciju. Analitičari smatraju da su razlozi za ovakvo ponašanje brojni, uključujući naviku, dostupnost proizvoda, kao i stepen svesti o ekonomskim problemima.
U međuvremenu, ekonomske analize pokazuju da se trgovina u FBiH nastavlja oporavljati nakon krize izazvane pandemijom, a povećanje prometa može se pripisati i ukupnom poboljšanju ekonomske situacije, kao i ponovnom otvaranju sektora koji su bili pogađeni restrikcijama.
Jedan od ključnih faktora koji može uticati na potrošačko ponašanje je i promena cena. Rastuća inflacija može navesti potrošače da se fokusiraju na određene proizvode ili da menjaju svoje navike kupovine. Iako je bojkot usredsređen na određene trgovce, potrošači mogu reagovati na ekonomske signale na način koji nije uvek u skladu sa idejom bojkota.
Uprkos neispunjenim očekivanjima organizatora akcije „Bojkot u BiH“, trgovine su u velikoj meri nastavile pogođene da funkcionišu kao i ranije, a podaci Poreske uprave FBiH oslikavaju stabilnost tržišta u ovom trenutku. Sa obzirom na to da je promet porastao, postavlja se pitanje šta dalje s akcijom, kao i koji su realni ciljevi i strategije organizatora.
S obzirom na savremene trendove i promene u potrošačkim navikama, ovaj scenario može poslužiti kao lekcija za buduće inicijative koje bi želele da utiču na tržište. Organizatori bojkota će morati više da se fokusiraju na motivaciju potrošača i da razumeju dublje socio-ekonomske okolnosti koje oblikuju potrošačke izbore. Na kraju, uspeh bude zavisio od sposobnosti organizatora da postave jasno razumljive i privlačne ciljeve koji bi podržali ideju bojkota i promovisali promene koje smatraju potrebnima.
