Francuski premijer Fransoa Bajru je danas dao značajnu izjavu o ukidanju zakona koji su regulisali pitanje ropstva u francuskim kolonijama, zakona koji datiraju iz vremena Luja XIV i koji su, iako zaboravljeni, još uvek na snazi. Ove informacije su preneli francuski mediji, naglašavajući važnost ovog koraka u kontekstu savremenih vrednosti i borbe protiv diskriminacije.
Bajru je najavio da će u parlamentu podneti predlog zakona za ukidanje poznatih kao Crni kodeks, koji je prvi put usvojen 1685. godine. Ova zakonska regulativa, koja je nažalost ponovo aktivirana tokom Napoleonove vladavine, predstavlja mračni deo francuske istorije koji je do sada ostao nepreispitan. Premijer je izrazio nadu da će ovaj predlog dobiti podršku svih poslanika i biti usvojen jednoglasno, čime bi se postavila jasna moralna granica i osiguralo da Francuska preuzme odgovornost za svoju kolonijalnu prošlost.
Reagujući na pitanje poslanika Lorana Panifua, koji je postavio pitanje ukidanja ovih starih propisa, Bajru je istakao logiku u Panifuovoj tvrdnji da je trebalo ukinuti i Crni kodeks istovremeno sa dekretom o ukidanju ropstva 1848. godine. Nažalost, to se nije dogodilo, i iako je ropstvo ukinuto, zakoni koji su regulisali ovu praksu ostali su u pravnom okviru.
U svom govoru, premijer se osvrnuo na prošlu subotu u Brestu, gde je obeležio Dan sećanja na žrtve ropstva, 10. maja. Bajru je pozvao sve Francuze da ne prećute o ovoj „užasnoj i monstruoznoj“ istoriji, ističući važnost sećanja na patnje miliona ljudi koji su prolazili kroz ovo mučno iskustvo. Njegove reči su doprinele širenju svesti o važnosti suočavanja sa prošlošću, kako bi se izbegle slične greške u budućnosti.
U kontekstu savremenih društvenih pokreta i borbe protiv rasizma, Bajruva odluka o ukidanju Crnog kodeksa može se posmatrati kao značajan korak napred. Ovaj korak predstavlja ne samo pravno, već i simboličko zatvaranje jednog mračnog poglavlja u francuskoj istoriji, te može poslužiti kao osnova za novi dijalog o pitanjima rasne pravde i jednakosti.
S obzirom na aktuelna globalna previranja i jačanje antirasističkih pokreta, Bajru je naglasio da je potrebno osvešćivati i obrazovati buduće generacije o pravima svake osobe. Premijer je rekao da istina o prošlosti mora biti priznata kako bi se stvorila osnova za pravednije i uključivije društvo, gde će se svaki pojedinac osećati poštovanim i vrednim.
Uprkos teškoj istoriji, Bajru se nada da će ovaj korak inspirisati druge zemlje da preispitaju i reviziraju slične zakone koji su ostali na snazi, ali su u suprotnosti sa savremenim ljudskim pravima. Njegova najava podseća na važnost zakonskih reformi koje odražavaju savremene vrednosti i poštovanje svih pojedinaca, bez obzira na njihovo poreklo.
Dok je premijer najavio ovaj važan predlog, uoči glasanja očekuje se da će se javnost aktivno uključiti u debatu, što može dovesti do jačanja zajednice u borbi protiv diskriminacije. U ovom trenutku, ukidanje Crnog kodeksa može označiti početak novih koraka ka izgradnji pravednog društva.
Na kraju, Bajruva odluka će, ukoliko bude usvojena, ostaviti dubok trag u pravnoj i društvenoj strukturi Francuske, pokazujući da suočavanje s prošlošću može biti put ka izgradnji boljeg i pravednijeg budućeg društva. Francuska se suočava s izazovima, ali ovaj korak ukazuje na napore da se prepoznaju i isprave nepravde iz prošlosti.
