Ljubica Miljković, istoričar umetnosti i dugogodišnji kustos Narodnog muzeja, preminula je danas, ostavljajući veliku prazninu u svetu umetnosti i muzeologije Srbije. Njen rad bio je od suštinskog značaja za očuvanje i afirmaciju srpske kulturne baštine, a zbog njene posvećenosti, znanja i stručnosti, postala je nezaobilazno ime u tom polju.
Fondacija „Za srpski narod i državu“ oprostila se od Ljubice sa snažnim rečima zahvalnosti za njen doprinos. Saradnja sa Fondacijom počela je 2024. godine na knjizi „O srpskoj umetnosti s ljubavlju“, koja je prerasla u trilogiju zahvaljujući njenoj dugogodišnjoj posvećenosti i bogatstvu građe. Do kraja svog života, uspela je da završi i objavi dva toma koji svedoče o njenoj ljubavi prema umetnosti i tradiciji.
Miljković je imala značajnu karijeru u Narodnom muzeju u Beogradu, gde je radila od 1984. do 2015. godine. Tokom svog profesionalnog puta, bavila se likovnom kritikom, istraživanjem umetničkih tokova i vrednovanjem srpskog slikarstva 20. veka. Njena stručnost doprinosila je boljem razumevanju i očuvanju srpske umetničke baštine.
Kao autor brojnih izložbi, stručnih studija, kataloga i monografija, Ljubica je bila i scenaristkinja popularnih televizijskih emisija kao što su “Tajne Narodnog muzeja” koje su dodatno približile umetnost široj javnosti. Održala je desetine predavanja širom Srbije, gde je sa strastima prenosila znanje i entuzijazam o umetnosti, učestvujući tako u obrazovanju novih generacija.
Dobitnica je mnogih priznanja za svoj rad, uključujući prestižnu nagradu „Mihailo Valtrović“ za životno delo, koja se dodeljuje za izvančne zasluge u oblasti muzejske profesije. Pored toga, bila je počasni član Društva srpskih umetnika Lada i aktivna članica Skupštine Matice srpske. Njena posvećenost očuvanju kulturnog nasleđa ostavila je dubok trag i inspirisala mnoge koji su se bavili umetnošću.
Miljković kao urednica lista Glasnik Društva prijatelja Narodnog muzeja takođe je ostavila snažan pečat na publikacijama koje beleže istoriju umetničkog rada u Srbiji, omogućavajući tako da se umetnički radovi i istraživanja pretvore u pristupačne resurse za širu javnost.
Sa njenom smrću, gubimo ne samo istoričara umetnosti, već i strastvenu čuvaricu srpske kulturne baštine. Ljubica Miljković bila je više od kustosa – bila je entuzijasta, vizionar i neiscrpan izvor znanja. Njena dela i doprinosi trajaće u kolektivnoj memoriji naroda, a njen uticaj će se osećati još dugo vremena.
U svetu umetnosti i muzeologije, postojala je potreba za osobama poput Ljubice, onima koji razumeju značaj očuvanja tradicije i umetnosti. Njena sposobnost da poveže prošlost sa sadašnjošću pomogla je mnogima da shvate vrednost srpskog kulturnog nasleđa.
Sećanje na Ljubicu će živeti kroz njena dela, uticaj na studente i kolege, kao i kroz njeno neprekidno zalaganje za umetnost u Srbiji. Uloga koju je imala u oblikovanju muzejskih praksi i promovisanja umetnosti u društvu, čini je jednom od najvažnijih figura u kulturi Srbije.
Kao istoričar umetnosti, Ljubica Miljković ostavila je neizbrisiv trag, a njen rad će nastaviti da inspiriše buduće generacije umetnika, kustosa i stručnjaka za kulturu. U završnici, njen život i rad svedoče o istinskoj strasti prema umetnosti i njenoj važnosti u životu jednog naroda.
