Vojislav Bubiša Simić, istaknuti srpski muzičar, kompozitor i dirigent, preminuo je danas u svojoj 102. godini, što predstavlja veliku izgubljenu u svetu muzike. Rodjen 1921. godine, Simić je od malih nogu pokazivao izuzetne talente, a njegov doprinos muzici se proteže kroz decenije raznolike i bogate karijere.
Bio je poznat kao dugogodišnji predsednik Udruženja kompozitora Srbije, kao i Udruženja džez muzičara Srbije. Njegova posvećenost razvoju muzičke umetnosti u Srbiji ostavila je dubok trag, kako u domaćim, tako i u međunarodnim muzičkim krugovima. Simić je razumeo važnost kolektivnog delovanja i snažno se zalagao za unapređenje pozicije kompozitora i izvođača na ovim prostorima.
Posle Drugog svetskog rata, Vojislav Simić osnovao je amaterski džez orkestar „Dinamo“, koji se smatra prvim big bendom u Srbiji. Ovo je bio presedan u tadašnjem muzičkom pejzažu, jer je džez muzika počela da zarađuje svoje mesto na muzičkoj sceni zemlje. Njegova posvećenost ovom žanru kulminirala je kada je od 1953. do 1985. godine službovao kao dirigent Džez orkestra RTV Beograd. Ovaj orkestar postao je jedan od najznačajnijih muzičkih ansambala u Jugoslaviji, proputuvši skoro celu Evropu i ostavljajući iza sebe bogat legat.
Jedan od Simićevih najvažnijih uspeha bilo je osvajanje prve nagrade na džez festivalu u Žuan le Penu u Francuskoj 1960. godine. Ova nagrada nije samo bila priznanje njegovog rada, već je i otvorila vrata za mnoge druge muzičare iz regiona, doprinoseći popularizaciji džez muzike u Srbiji i širom Balkana.
Osim što je dirigovao, Simić je bio stalni gost-dirigent u Pozorištu na Terazijama, gde je doprinosio razvoju pozorišne muzike. Njegovo bogato iskustvo obuhvatilo je rad sa različitim hordu i simfonijskim orkestrima, a njegovo znanje bilo je neprocenjivo u mnogim umetničkim projektima. Njegova sposobnost da razume i predstavi muziku kroz razne oblike umetnosti bila je izvanredna.
Simić nije bio samo praktičan muzičar, već je i manjku muzike posvetio mnogo pažnje kroz pisanje. Napisao je brojne stručne članke, muzičke kritike i putopisne reportaže, pokušavajući da prenese svoje znanje i strast prema muzici na druge. Njegovo pisanje obuhvatilo je raznolike teme, od tehničkih aspekata muzike do ličnih refleksija o doživljaju stvaranja i izvođenja.
Tokom svoje karijere, Vojislav Simić je stvorio veliki broj kompozicija različitih žanrova. Njegov kreativni opus uključuje dela koja su se izvodila na raznim festivalima i koncertima. Kao rezultat njegovog muzičkog stvaralaštva, Simić je osvojio brojna priznanja i nagrade, uključujući Orden rada sa zlatnim vencem i Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima. Takođe je bio dobitnik Zlatnog beočuga grada Beograda, nagrade za životno delo RTV Srbije, kao i Oktobarske nagrade grada Beograda.
U svojim godinama života, Vojislav Simić je objavio nekoliko značajnih knjiga, među kojima su „Susreti i sećanja“ (2005), „Veselo putovanje“ (2007) i „Sentimentalno putovanje“ (2011). Ove knjige ne samo da su beležile njegov muzički put, već su i pružale uvid u duh vremena i promene koje su se dešavale u muzici i kulturi Srbije.
Na kraju, smrt Vojislava Bubiše Simića predstavlja gubitak ne samo za njegovu porodicu i prijatelje, već i za čitavu muzičku zajednicu. Njegova ostavština će se pamtiti kroz generacije, inspirišući buduće muzičare da slede njegov trag i slobodno izražavaju svoju umetničku dušu. Bez sumnje, njegov doprinos muzičkoj sceni Srbije ostaje neprocenjiv i večan.
