Vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS), ruski „Gasprom“ i njegove kompanije ćerke, podneli su zahtev Sjedinjenim Američkim Državama za delistiranje sa „crne liste“ Kancelarije OFAK pri Ministarstvu finansija. Kako se saznaje, uz zahtev je priložena i poslovna ponuda koja bi mogla da dovede do povlačenja sankcija. Jedna od opcija u ponudi uključuje da NIS u budućnosti kupuje i obrađuje isključivo američku naftu. Ipak, detalji ponude ostaju tajna, a kompanija se nada da će do 8. oktobra, kada ističe rok poslednjeg odlaganja, dobiti odobrenje.
U međuvremenu, NIS se priprema za najgori scenario, koji bi uključivao primenu sankcija. Prema dostupnim informacijama, postoji dovoljno zaliha nafte i derivata da tržište može funkcionisati bez dodatnog uvoza tokom dva do tri meseca. U slučaju sankcija, najveći izazov bi bilo plaćanje goriva, jer bi korisnici morali da koriste gotovinu ili domaće „dina“ kartice, budući da bi rad najvećih globalnih kartičarskih kompanija bio obustavljen.
S obzirom na trenutnu situaciju, stručnjaci smiruju javnost. Nebojša Atanacković, nekadašnji većinski vlasnik „Nafte AD“, istakao je da nema razloga za paniku, jer postoje dovoljni kapaciteti za snabdevanje potrošača. „Maloprodaja i benzinske stanice nisu uverene u pune implikacije sankcija i veruju da će biti ponovo odložene“, rekao je Atanacković.
On je naglasio kako će se rešavanje situacije potencijalno oslanjati na uvoz iz okruženja, što može dovesti do povećanja cena. Atanacković se osvrnuo i na mogućnosti saradnje sa mađarskim MOL-om, koji bi mogao da pomogne u snabdevanju.
U ovom kontekstu, firma „Jadranski naftovod“ (Janaf) saopštila je da je dobila licencu od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) za nastavak transporta sirove nafte do 8. oktobra. Iz „Janafa“ su naglasili da će u narednim danima pokušati da produže licencu.
Dobro upućeni izvori navode da je produžetak roka zapravo proizašao iz zahteva „Janafa“, koji je unapred platio uslugu transporta i dobio odobrenje za kretanje ugovorene nafte. Osim transporta, situacija oko snabdevanja i dalje zavisi od delovanja NIS-a prema američkim institucijama.
Iako je Srbija pokazala spremnost da preuzme većinski paket akcija, predlažući čak i promenu vlasništva, ruska strana nije zainteresovana za takav ishod. Trenutne sankcije čine svaku potencijalnu transakciju teško izvodivom.
Generalno, situacija između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država stvorila je dodatne pritiske na energetski sektor Srbije. Mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, izrazio je nadu da će se pitanje američkih sankcija rešiti bez ugrožavanja energetskog snabdevanja Srbije, naglašavajući kontinuiranu podršku Mađarske.
Sijarto je potvrdio da Mađarska redovno šalje pisma podrške Srbiji, a takođe je ukazao na pripreme MOL-a za povećanje izvoza nafte prema Srbiji. Međutim, on je naglasio da to samo po sebi možda neće rešiti problem, te je ponudio punu podršku Srbiji, potvrdivši da će Mađarska učiniti sve što je u njenoj moći da pomogne.
U zaključku, situacija oko NIS-a postavlja pred Srbiju niz izazova, dok čeka odgovor iz Vašingtona, koji može drastično uticati na energetsko snabdevanje zemlje. Mediatski uvid u situaciju pokazuje složene veze između ekonomskih i političkih faktora, a time se otvaraju i dodatna pitanja o budućim strategijama snabdevanja i saradnji sa regionalnim partnerima.
