Nova ograničenja kineske vlade na izvoz retkih zemnih metala mogla bi izazvati ozbiljne posledice za globalnu auto-industriju, upozorava Financial Times. Naime, stručnjaci se slažu da bi zalihe ključnih magneta mogle biti iscrpljene u roku od nekoliko meseci, ukoliko Kina odluči da potpuno obustavi izvoz ovih materijala. Ova situacija može dovesti do zastoja u proizvodnji automobila i drugih industrijskih sektora koji zavise od retkih zemnih metala.
U aprilu, Kina je pooštrila svoje kontrole izvoza na sedam važnih retkih zemnih elemenata, uključujući magneta od disprozijuma, terbijuma i samarijuma, koji su esencijalni za proizvodnju električnih vozila, vetroelektrana, borbenih aviona i drugih tehnologija. Ova odluka je usledila kao odgovor na carinu od 145 odsto koju je uveo američki predsednik Donald Tramp.
Jan Gize, trgovac metalima iz kompanije Tradium, ističe da su proizvođači automobila zatečeni nespremni za ovu situaciju, jer većina njih ima zalihe magneta koje pokrivaju samo naredna dva do tri meseca. On upozorava da, ukoliko dodatne zalihe ne stignu u Evropu ili Japan u tom vremenskom okviru, auto-industrija može da se suoči sa ozbiljnim problemima u lancu snabdevanja.
Visoki zvaničnik iz auto-industrije je ocenio situaciju kao veoma ozbiljnu, sa ocenom „7 ili 8 od 10“ na skali uticaja. On je napomenuo da se ovi potezi Kine mogu posmatrati kao „oblik odmazde“ i poruku Zapadu da će Peking odgovarati na drugačiji način, ne putem direktnih carina, već udarajući na strateški važna mesta koja će izazvati pritisak na zapadne kompanije i njihove vlade.
Retki zemni metali su široko rasprostranjeni u Zemljinoj kori, ali ih je izuzetno teško preraditi na ekološki prihvatan način. Kina trenutno kontroliše skoro sve aspekte prerade ovih metala, što joj daje značajnu prednost na globalnom tržištu. Lakši retki metali, poput neodimijuma i prazeodimijuma, za sada nisu obuhvaćeni zabranom, što može Kinezima pružiti dodatni manevarski prostor.
Prema novim pravilima, kineski izvoznici će morati da dobiju dozvolu za svaku pošiljku retkih zemnih metala, što dodatno otežava situaciju i stvara nesigurnost. Neki izvoznici već su proglasili višu silu kao izgovor za obustavu pošiljki, a time se tržište suočava s dodatnim komplikacijama u formiranju cena.
Japan i Australija trenutno razmatraju opcije kako bi smanjili kinesku dominaciju kroz razvoj svojih kapaciteta za preradu. Australijska kompanija Lynas planira da poveća svoj proizvodni kapacitet u Maleziji, kako bi započela preradu disprozijuma i terbijuma do 2025. godine. Japanske vlasti takođe ističu da bi povremene državne rezerve mogle da omoguće sigurnost, ali izražavaju zabrinutost zbog trenutnih zaliha.
Kina nije samo započela eksploataciju retkih minerala 1950-ih, već je pravi uspon doživela krajem 1970-ih, kada je kombinovala jeftinu radnu snagu i slabe ekološke standarde. Kontrola nad ovim resursima je postala strateški važna; bivši kineski lider Deng Sjaoping je 1992. godine prorekao da će Kina biti ključni igrač u ovoj oblasti. Danas, Kina kontroliše skoro ceo lanac snabdevanja, od rudnika do gotovih proizvoda.
Prema podacima američke Geološke službe, između 2020. i 2023. godine, Sjedinjene Države su čak 70% svojih potreba za retkim metalima podmirivale uvozom iz Kine, što dodatno ilustruje stepen zavisnosti koje kompanije imaju od ovog strateškog resursa. Kako se globalna trgovina i geopolitička tenzija pogoršavaju, ovakva ograničenja postaju još kritičnija, a svet bi mogao biti na pragu značajnih promena u lancu snabdevanja.
