Fizicari u CERN-ovom centru za nuklearna istraživanja u Ženevi postigli su značajan naučni uspeh tako što su pretvorili olovo u zlato tokom eksperimenta u kojem su jezgra olova sudarala gotovo brzinom svetlosti. Ova konverzija je merenja korišćenjem novog mehanizma, a informacije o tome su objavljene od strane same organizacije.
Prema izjavama naučnika, važno je napomenuti da se ovim postupkom neće stvoriti „basnoslovne količine zlata.“ Ideja pretvaranja običnog olova u zlato datira još iz doba alhemičara, ali su rezultati današnjih naučnih metoda daleko od onoga što su ti stari majstori sanjali.
Sudari jezgara olova visoke energije mogu generisati plazmu koja se smatra da je neka vrsta materije koja je ispunila univerzum u prvim trenucima nakon Velikog praska. Ovaj fenomen je osnova za razumevanje kako je materija koju poznajemo danas mogla da nastane. Kada jezgra olova prolaze kroz tunel akceleratora čestica LHC-a, koji je dugačak 27 kilometara, često se mogu naći u situacijama kada prolete jedno pored drugog veoma blizu.
Intenzivno magnetno polje koje okružuje jezgra može izazvati vibracije u njihovoj unutrašnjoj strukturi, što dovodi do izbacivanja određenog broja neutrona i protona. Specijalizovana oprema u CERN-u meri te promene i prati kako se olovo ponaša pod tim ekstremnim uslovima.
Da bi se proizvelo zlato, koje sadrži 79 protona, fizičari su morali da uklone tri protona iz jezgra olova u snopovima u akceleratoru LHC. Iako je teorijski moguće proizvesti zlato na ovaj način, količina koja je dobijena iznosila je trilione puta manja od onoga što bi bilo potrebno da bi se stvorio čak i mali komad nakita.
Zlato koje se proizvodi u ovom procesu postojalo je samo mali deo sekunde, što dodatno pojašnjava besmisao snova srednjovekovnih alhemičara o bogatstvu kroz ovakve postupke. CERN ističe da su, iako su tehnički ostvarili san ovih starih eksperimenata, svi dani o bogatstvu još jednom razočarani.
Istraživanje koje je dovelo do ovih otkrića detaljno je opisano u stručnom članku objavljenom u časopisu „Physical Review Journals“. Ovaj rad realizovan je od 2015. godine kao deo eksperimenta „Alisa“. Ovi zaključci naglašavaju kako nauka nastavlja da pomera granice ljudskog razumevanja i kako se stara pitanja iz alhemije ponovo preispituju u svetlu novih otkrića.
CERN-ova istraživanja pokreću diskusije o mogućnostima koje pruža moderna fizika, iako je pretvaranje olova u zlato ostalo više u domenu teorijskih istraživanja nego praktične primene. Osim toga, ovaj fenomen može imati značajne implikacije za učenje o ranom univerzumu i procesima koji su formirali materiju.
Iako se može činiti da naučnici ponovo redefinišu granice alhemije, stvarnost je da se zlato stvoreno na ovaj način teško može komercijalizovati ili koristiti u svakodnevnom životu. Na kraju, otkriće da olovo može postati zlato, čak i na tren, je inspiracija za dalja istraživanja u svetu subatomskih čestica i dubokog razumevanja univerzuma. Uzbudljiv napredak u CERN-u pokazuje kako i dalje imamo mnogo toga da naučimo o osnovnim sastojcima naše stvarnosti.
