Od prošlog vikenda traju neredi u Francuskoj prekomorskoj teritoriji Novoj Kaledoniji, pošto je Francuska usvojila zakon kojim daje pravo glasa ljudima koji tamo žive više od 10 godina. Starosedeoci kažu da time gube uticaj, a demonstranti najavljuju nastavak blokada.
Francuske snage reda pokušavaju smiriti posledice nereda koje su izazvale reforme prava glasa u ovoj pacifičkoj teritoriji. Predsednik Emanuel Makron, koji je posetio ostrvo, navodi da je prioritet francuskih vlasti povratak mira i stabilnosti. U glavnom gradu Nove Kaledonije, Numi, blokade su i dalje na ulicama, a zatvoren je i aerodrom, zbog čega je veliki broj ljudi ostao blokiran na ostrvu. Grupa koja protestuje tvrdi da će se blokada nastaviti ali poziva demonstrante da budu mirni.
Otkako su neredi počeli prošle nedelje, 6 osoba je nastradalo uključujući dva žandarma, a stotine ljudi su povređene. Prodavnice su zapaljene, kao i automobili. Neredi su za posledicu imali oko 200 miliona evra štete. Francuska je poslala dodatne snage reda, a u Novu Kaledoniju je doputovao i predsednik Francuske, Emanuel Makron.
„Moja namera i namera ministara i vlade je da obezbedimo povratak mira. To je prioritet svih prioriteta. Zahvaljujem se visokom komesaru i snagama bezbednosti i lokalnim izabranim zvaničnicima. Povratak mira i bezbednosti znači i povratak normalnog funkcionisanja. Razmotrićemo pitanja ekonomskog oporavka, podrške i brzog reagovanja“, rekao je francuski lider.
Razlog za proteste je to što je narodna skupština u Parizu usvojila predlog zakona koji bi hiljadama francuskih građana u tom arhipelagu južnog Pacifika dao pravo glasa na lokalnim izborima. Starosedeoci, pripadnici naroda Kanak, tvrde da će to oslabiti njihov politički uticaj.
Predsednici drugih francuskih prekomorskih teritorija pozvali su na političko rešenje krize.
Nova Kaledonija, gde živi oko 270.000 stanovnika, stekla je veliku autonomiju sporazumom iz Nume 1998. godine, koji je podrazumevao i tri referenduma o nezavisnosti koji su održani 2018., 2020. i 2021. godine. Stanovnici su glasali za ostanak u sastavu Francuske. Ipak, pokret za nezavisnost je bojkotovao poslednje glasanje i nije prihvatio rezultate.
Letić: Poseta Makrona šalje poruku da je Francuska i dalje posvećena Novoj Kaledoniji
Politikolog Nikola Letić smatra da odlazak Makrona govori o tome koliko je Francuskoj stalo da brzo i snažno odgovori na nemire koji su praktično početak pobune lokalnog stanovništva.
Na Novoj Kaledoniji održana su tri referenduma za nezavisnost na kojima je većina ipak glasala da ostane u sastavu Francuske. Međutim, treći referendum je bojkotovao pokret za nezavisnost tako da je rezultat bio ubedljiviji nego na prethodna dva.
Bogatstvo resursima i geopolitičko rivalstvo u Južnom Pacifiku
Jedan od glavnih argumenata predstavnika naroda Kanaka je da ovde nije reč o demokratiji, već o sprečavanju ekspanzije pojedinih stranih investitora, među kojima se pominju Kinezi. Politikolog objašnjava da je i taj faktor u igri jer je Južni Pacifik geopolitički prostor od prvoklasnog značaja na svetu, gde se sudaraju neke od najvećih svetskih sila poput Kine, SAD i Velike Britanije, ali i zemlje poput Australije i Novog Zelanda.
Predstavnici ovog naroda, Kanaka, kažu da nije reč o demokratiji, već o sprečavanju ekspanzije pojedinih stranih investitora, pominju Kineze. Upravo zbog značaja ovog regiona, situacija u Novoj Kaledoniji nailazi na veliku pažnju i zabrinutost međunarodne zajednice.
