U Beogradu je prijavljena epidemija malih boginja, a zbog širenja morbila, već su na snazi pooštrene mere epidemiološkog nadzora na teritoriji Republike Srbije. Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ je saopštio da su mere donete u skladu s planom aktivnosti za odstranjivanje ove bolesti u zemlji. Ove mere podrazumevaju prijavu sumnje, laboratorijsku dijagnostiku, izolaciju i lečenje obolelih, zdravstveni nadzor, epidemiološki nadzor, vakcinaciju nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, kao i vakcinaciju osetljivih lica iz kontakta unutar 72 sata.
Institut je istakao da pеriоd zаrаznоsti, sеzоnоst, оstvаrеnе kоntаktе, mеrе pооštrеnоg nаdzоrа treba sprovoditi do daljnjeg, odnosno najmanje do isteka perioda dvostruke maksimalne inkubacije od poslednjeg registrovanog slučaja, a u skladu sa procenom epidemiološke situacije u žarištu epidemije, odnosno na teritoriji Republike Srbije.
U četvrtak su prijavljena još dva slučaja zaraženih malim boginjama u Beogradu. Reč je o muškarcu (46) i detetu (3). Dete nije vakcinisano, dok se još uvek ne zna vakcinalni status obolelog muškarca.
Nakon ove situacije, mnogi se pitaju zašto su male boginje i dalje prisutne u Srbiji i kakve su mere preduzete kako bi se suzbilo širenje ove bolesti.
Morbile, ili popularno nazvane male boginje, su visoko zarazna bolest koja se prenosi kapljičnim putem. Osoba je najveća pretnja drugima tokom perioda inkubacije, koji obično traje od 10 do 12 dana, dok su simptomi male boginje javljaju nakon 14-20 dana od trenutka infekcije.
Simptomi male boginja uključuju visoku temperaturu, kijanje, kašalj, osip po celom telu i crvene oči. Ovi simptomi mogu biti veoma neugodni i prisutni su kod odraslih osoba, ali takođe i kod dece. Komplikacije od male boginja mogu biti vrlo ozbiljne, uključujući upalu pluća, encefalitis, koji je zapravo upala mozga, i druga stanja koja mogu dovesti do smrtnog ishoda.
Kako bi se sprečilo širenje ove bolesti, vakcinacija je ključna. U Srbiji, vakcine protiv malih boginja deo su rutinskog imunizacijskog programa za decu. Prva doza vakcine se obično daje oko 12. meseca, sa revakcinacijom oko uzrasta od 6 godina.
Međutim, i pored ovog programa, još uvek postoji određeni broj ljudi koji nisu vakcinisani. Razlozi za to su različiti, ali jedan od najčešćih je odluka roditelja koji se protive vakcinaciji iz različitih razloga. Takođe, postoji i neinformisanost o važnosti vakcinacije, kao i manjak pristupa zdravstvenim uslugama.
Ipak, u ovom trenutku je važno skrenuti pažnju na značaj vakcinacije protiv malih boginja i podići svest o tome kako vakcinacija ne samo da štiti pojedince, već i sprečava širenje bolesti u zajednici.
Zbog toga su pооštrеnе mеrе epidemiоlоškоg nаdzоrа i vakcinаciја u nеvаkcinisаnih i nеpоtpunо vаkcinisаnih licа u Srbiji od izuzetne važnosti u cilju suzbijanja epidemije malih boginja. Takođe, bitno je da se ljudi upoznaju sa simptomima male boginje i da odmah potraže medicinsku pomoć ako se sumnja na ovu bolest.
Uz sprovođenje pooštrenih mera, Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ je pozvao sve građane Srbije da se vakcinišu i prate zdravstvene savete kako bi se sprečilo dalje širenje malih boginja. Samo zajedničkim naporima zdravstvenih radnika i građana, ova epidemija može biti stavljena pod kontrolu i sprečena dalja šteta po zdravlje ljudi.
