Osmaci u Beogradu su ocenjivali današnji test iz matematike kao lakši u poređenju sa probnim ispitom, kao i ispitom iz srpskog jezika. U Beogradu su učenici smatrali da su prva tri zadatka bila prilično laka, dok su se poslednji zadaci, broj 18, 19 i 20, pokazali kao izazovniji. Takođe, učenici iz Subotice su imali drugačije iskustvo; prema njihovim rečima, test je bio teži od probnog. Na drugoj strani, učenici iz Niša su izneli podeljena mišljenja o težini testova. U Valjevu, većina osmaka je procenila da težina testa odgovara onoj na probnom, dok su neki od njih ukazali na to da su se pojavila „trik pitanja“ koja su dodatno otežala ispit.
Ministarstvo prosvete je na sve to reagovalo upozorenjem vezanim za lažna rešenja testova koja su se pojavila na društvenim mrežama. Ističu da su zvanična rešenja tajna sve dok ne budu objavljena na njihovim zvaničnim sajtovima. Ova situacija stvara dodatnu nelagodu među učenicima, koji se u ovim trenucima oslanjaju na pouzdane izvore informacija.
Prijemni ispit iz matematike je izuzetno važan dan za sve osmake, jer im pruža priliku da se upišu u srednje škole po svom izboru. Stoga, nije iznenađujuće što su učenici iz različitih delova Srbije imali različite reakcije na test. U Beogradu, gde se često očekuju viši standardi, mnogo njih nije imalo problema sa lakšim zadacima, dok su u manjim gradovima, poput Subotice, učenici možda očekivali drugačiji nivo izazova.
S obzirom na sve razlike u iskustvima učenika širom zemlje, može se primetiti da se očekivanja razlikuju i da svaki deo Srbije ima svoj način razmišljanja kada su u pitanju prijemni ispiti. U Korporaciji za obrazovanje u Beogradu, znaju da su ovakvi testovi ključni ne samo za pojedince, već i za celokupni sistem obrazovanja. Pridržavanje pravila i procedura pomaže u održavanju jednakosti među svim učesnicima, kako u Beogradu, tako i u manjim gradovima.
Budući da se prijemni ispiti održavaju svake godine, učenici već sada razmišljaju o sledećim godinama. Mnogi od njih su već upoznati s formatom ispitivanja, koji uključuje ne samo matematičku logiku, već i analizu problema i primenu teorije u praktičnim situacijama. Učenici su svesni da često potrebna strategija i način razmišljanja mogu biti odlučujući u trenutku kada im je najpotrebnije.
Zbog svega ovoga, Ministarstvo prosvete će morati ozbiljno da razmotri utisak učenika i eventualno prilagodi format ispita kako bi odgovarao potrebama i očekivanjima svih učenika u Srbiji. U međuvremenu, učenici su pozvani da se fokusiraju na svoj rad, kao i da se oslanjaju na zvanične izvore informacija, umesto da se uče iz neproverenih rešenja koja se dele online.
