Taman kad su se domaći proizvođači peleta, koji se već godinama suočavaju s teškoćama, ponadali da će situacija na našem tržištu da se poboljša, stigle su loše vesti. Primena pravilnika za čvrsta goriva, koji je trebalo da počne da važi juče, odložena je za dva meseca zbog tehničkih razloga. Prema saznanjima „Novosti“, novi datum početka primene je 19. septembar, a problem leži u nedovoljnom broju akreditovanih laboratorija koje će vršiti kontrole kvaliteta proizvoda.
Cilj pravilnika je da obezbedi da se u Srbiji prodaje isključivo visokokvalitetan pelet, u skladu s evropskim standardima. Ovo je ključno za potrošače, jer će im omogućiti bolju zaštitu. Domaći peletari već dugo traže usvajanje ovih propisa kako bi se zaštitili od nelojalne konkurencije. Na tržištu se često pojavljuje pelet sumnjivog kvaliteta, koji dolazi iz inostranstva.
Mladen Stojadinović iz Grupacije za obnovljive izvore energije Privredne komore Srbije (PKS) naglašava da je odložena i primena Pravilnika o sledljivosti sirovine. Ovaj pravilnik je usklađen sa zakonodavstvom EU i ključan je za upravljanje poreklom proizvoda. Osigurava se da je sirovina iz legalnih izvora i da su šume korišćene na održiv način. Proizvodi koji ne ispunjavaju ove standarde neće moći da se uvezu u Srbiju, što dodatno reguliše tržište i smanjuje nelojalnu konkurenciju.
Pravilnik o čvrstim gorivima takođe znači da će proizvođači koji se pridržavaju standarda konačno imati jednake šanse u takmičenju. To bi obezbedilo da se ne uvozi sumnjiv kvalitet, posebno iz BiH i Crne Gore, gde često dolazi do razlika između onoga što je deklarisano i stvarnog sadržaja. Kupci bi dobijali kvalitetne proizvode, a inspekcija bi imala veće ovlasti za kontrolu tržišta.
Međutim, čak i kada pravila stupe na snagu, domaći proizvođači će se suočavati s dodatnim izazovima. Troškovi proizvodnje su značajno niži u okolnim zemljama, što dodatno otežava konkurenciju. Proizvođači su tražili pomoć od države, predlažući subvencije preduzeću „Srbijašume“ kako bi se olakšala nabavka sirovine po pristupačnijim cenama. Ipak, izgleda da im predlog nije prošao.
Postoji i drugi predlog da se smanji cena električne energije, s obzirom na to da preduzeća u okolini plaćaju znatno manje za struju. PKS je formirala grupu koja se bavi ovim pitanjem i očekuju se brze odluke koje će uticati na celu privredu, ne samo na proizvođače peleta.
Trenutno nijedan veći proizvođač ne radi u punom kapacitetu i svi čekaju razvoj situacije. Najviše jeftinog peleta dolazi iz Crne Gore, gde su troškovi proizvodnje znatno niži—od 50 do 60 evra po toni manji nego kod domaćih proizvođača. U Hrvatskoj, proizvođači dobijaju drvo besplatno, dok u BiH takođe imaju niže troškove.
Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za čvrsta goriva uvodi sistematsku kontrolu kvaliteta. Od 19. septembra, samo peleti koji ispune stroge normative moći će da se prodaju. Kontrolisaće se 20 parametara kvaliteta, uključujući prisustvo štetnih materija. Ako se proizvođač ne pridržava propisanih kriterijuma, njegov proizvod neće moći da se plasira na tržište.
Proizvodnja peleta u Srbiji beleži pad već treću godinu. Prošle godine je proizvodnja iznosila 160.000 tona manje nego 2021. Domaći proizvođači mogu zadovoljiti potrebe tržišta, ali suočavaju se s poteškoćama koje dovode do prekomernih zaliha i stagnacije prodaje.
Cena peleta ostaje na sličnom nivou kao prošle godine, između 28.000 i 32.000 dinara po toni. U Srbiji se gotovo polovina domaćinstava greje na drva, a od toga oko 160.000 domaćinstava koristi pelete. I dalje se čini da su domaći proizvođači i njihova budućnost pod velikim pritiscima, a situacija na tržištu ostaje neizvesna.
