Procenjuje se da će prirodne katastrofe koje su se desile tokom 2023. godine imati ozbiljne posledice po ekonomiju Australije, izazivajući štetu u iznosu od 1,4 milijarde evra. Ove podatke je izneo ministar finansija Australije Džim Čalmers, naglašavajući kako su najznačajniji uzroci štete povezani sa ciklonom Alfredom, ali i sa poplavama koje su zadesile države Kvinslend i Novi Južni Vels.
Čalmers je istakao važnost odgovora vlade na ove prirodne nepogode, najavljujući da je uklanjanje posledica i pomoć pogođenim zajednicama glavni prioritet. Ciklon Alfred, koji se pojavio početkom godine, nanio je značajne štete infrastrukturi, domovima, a takođe i poljoprivredi. Poplave, koje su usledile u njegovom tragom, dodatno su pogoršale situaciju. U mnogim regijama, bujice su uništile useve, prosečne prihode domaćinstava i izazvale dugotrajne posledice na lokalne ekonomije.
Ministar je naglasio da je pomoć zajednicama hitno potrebna kako bi se počele sanacije i obnove. „Vlada će učiniti sve što može da pruži podršku i obezbedi sredstva potrebna za obnovu pogođenih područja“, rekao je Čalmers. Očekuje se da će vlada odobriti finansijska sredstva za obnovu infrastrukture, pružanje pomoći lokalnim vlastima, kao i za direktnu pomoć građanima koji su pretrpeli štetu od tih nepogoda.
Ovaj iznos od 1,4 milijarde evra već je pokrenuo rasprave o potrebnim promenama u politici upravljanja prirodnim katastrofama u Australiji. Mnogi kritičari kažu da bi vlada trebalo da razmotri jači pristup prevenciji i pripremi za buduće nepogode. Stručnjaci za klimatske promene upozoravaju da će ovakve ekstremne vremenske prilike postati sve učestalije i jače, što zauzvrat zahteva dugoročne strategije za smanjenje rizika.
Uticaj prirodnih katastrofa na ekonomiju nije samo trenutni. Posledice uobičajeno traju mesecima, pa čak i godinama nakon dugačkih perioda oporavka. Ekonomisti su zabrinuti zbog potencijalnog usporavanja rasta BDP-a i gubitka radnih mesta u najpogođenijim sektorima. Ove štete se očituju i u turizmu, što je posebno važno za zemlje kao što je Australija, gde je turizam jedan od osnovnih stubova ekonomije.
Tokom godina, Australija se suočila sa raznim prirodnim katastrofama, uključujući šumske požare, poplave i suše. Svaka od ovih događaja je zahtevala brzi odgovor vlade i sprovođenje mera pomoći. Međutim, sa povećanjem učestalosti i trajanja ovakvih fenomena, izazov postaje još veći. Čalmers je takođe naglasio da je potrebno novo razumevanje o tome kako se planira urbanizacija i kako se regionalne zajednice razvijaju da bi se osiguralo da budu otporne na moguće buduće katastrofe.
Vlade država i lokalne vlasti već rade na strategijama prevencije, uključujući jačanje infrastrukture, bolju prenosivost informacija o rizicima i svesnost o klimatskim promenama među građanima. Edukacija i priprema svih učesnika u društvu postaje ključna kako bi se smanjile posledice prilikom sledećih nepogoda.
Na kraju, ova situacija je postavila važna pitanja o dugoročnim održivim rešenjima u ekonomskom razvoju, kao i o načinu na koji društvo može da se adaptira na klimatske promene. U svetlu trenutnih ekonomskih i ekoloških izazova, Australija će morati da preispita prioritete investicija i politike, kako bi se zaštitila od budućih prirodnih katastrofa. U tom svetlu, ministri i donosioci odluka predložili su formiranje zajedničkih programa i radnih grupa koje će se fokusirati na prevenciju i brzo delovanje u slučaju budućih katastrofa.
