U Beogradu se aktuelizovala tema veštačke inteligencije (VI) i njenog uticaja na kreativne procese i ljudske emocije. Uroš Ćemalović, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije, izražava zabrinutost zbog mogućnosti koje bi veštačka inteligencija mogla da postigne, ukoliko ovlada sposobnostima koje se tiču kreativnosti i emocija. On ističe da, dok je rad na administrativnim i dosadnim zadacima dobrodošao i dobrodošao s aspekta efikasnosti, opasnost nastaje kada VI postane sposobna da koristi kreativne i emotivne atribute u sličnostima sa ljudskim bićima.
Ćemalović je ilustrirao svoju tvrdnju putem primera iz popularne kulture, poput filma u kojem se čovek zaljubljuje u glas iz računara. Ovaj scenario ukazuje na potencijalne reperkusije koje bi veštačka inteligencija mogla imati na međuljudske odnose i emocionalne veze. Kada VI postane sposobna da razvije veze koje su emotivne i kreativne, društvo bi moglo da se suoči s izazovima koji su teži od jednostavne automatizacije.
Tokom predstavljanja rezultata projekta „Appliance for Regulatory and Ethical Evaluation of the Outputs of AI-based text-to-image Software Solutions“, Ćemalović je naglasio potrebu za razvojem sistema koji se bavi regulativom i etičkim pitanjima vezanim za upotrebu veštačke inteligencije u kontekstu generisanja slika iz teksta. Ovaj projekat, kako je istakao direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević, ima za cilj da uspostavi jasne smernice kako bi se osigurala etička primena tehnologija zasnovanih na VI.
Sve veća integracija veštačke inteligencije u svakodnevni život i različite industrije postavlja izazove koji zahtevaju hitnu pažnju. Kroz različite aplikacije, od umetnosti do obrazovanja, VI nastoji da preuzme ulogu koja bi ranije bila rezervisana za ljudske kreativce. Zečević je naglasio značaj pridržavanja etičkih normi i pravilnika koji bi vodili upotrebi ovih tehnologija kako bi se spriječile moguće negativne posledice.
Kritičari ukazuju na to da bi, u slučaju kada VI sposobnosti postanu neograničene, mogli nastati problemi sa identitetom, autentičnošću i izražavanjem ličnih emocija. Postavlja se pitanje šta bi se dogodilo sa umetnošću i kreativnošću kada bi tvorci izgubili kontrolu nad svojim delom, a VI preuzela vođstvo u kreaciji.
Politicka i akademska zajednica se suočava s izazovima kako uskladiti napredak u tehnologiji s etičkim i moralnim normama. U ovom kontekstu, važno je uključiti multidisciplinarne pristupe prilikom evaluacije veštačke inteligencije. To podrazumeva saradnju između naučnika, umetnika, obrazovnih institucija i donosioca odluka kako bi se postavili temelji za regulativu koja će obezbediti sigurniju primenu ovih tehnologija.
Međunarodne diskusije o veštačkoj inteligenciji sve više se fokusiraju na standardizaciju etičkih praksi i pravila, a Beograd nije izuzetak. Uroš Ćemalović i Slobodan Zečević su se zajedno složili da je potrebno nastaviti rad na razvoju ovih standarda kako bi se obezbedilo da veštačka inteligencija doprinosi društvu na pozitivan način, a da u isto vreme ne ugrozi osnovne ljudske vrednosti.
U svetlu ovih izjava, može se naslutiti da nas, ako se ne sagledaju odgovarajući regulatori, čeka neizvesna budućnost. Važno je postaviti pitanje gde je granica između stvaranja i manipulacije, i kako osigurati da kreativnost i emotivna dubina ostanu ljudske domene. Sa napretkom tehnologije, članovi društva moraju biti obavešteni i aktivni, kako bi se zaštitili od potencijalnih opasnosti i unapredili način na koji komuniciramo i radimo zajedno.
