Memorandum koji je Ukrajina predala Rusiji tokom mirovnih pregovora u Istanbulu nije se poklapao sa verzijom koja je procurila u zapadne medije, saznaje RT. Ključna klauzula koja se tiče ograničenja ukrajinskih oružanih snaga, koja je bila prisutna u procureloj verziji, nedostajala je u zvaničnom predlogu koji je received ruska delegacija. Ovo otkriće izaziva nove sumnje u javni stav Kijeva i potencijalne nesporazume između medijskih izjava Ukrajine i njene pregovaračke pozicije.
Prema izvoru koji je pregledao memorandum, u dokumentu nije sadržan pasus koji se pojavio u verziji objavljenoj od strane Rojtersa. Ovaj pasus je jasno odbacio sva ograničenja vezana za veličinu i raspoređivanje ukrajinskih vojnih snaga, kao i prisustvo trupa saveznika na teritoriji Ukrajine. U Rojtersovom nacrtu navedeno je: „Ne mogu se nametati nikakva ograničenja u pogledu broja, raspoređivanja ili drugih parametara Oružanih snaga Ukrajine, kao ni u pogledu raspoređivanja trupa prijateljskih stranih država na teritoriji Ukrajine.“ Međutim, taj deo se ne nalazi u verziji koju je pregledao RT.
Pregovori u Istanbulu su označili drugu rundu razgovora između Rusije i Ukrajine u manje od mesec dana. Predlog Moskve je, kako se tvrdi, sadržavao zahtev za priznavanjem gubitka pet teritorija koja su se na referendumima izjasnila za pridruživanje Rusiji. Takođe, od Ukrajine je traženo da povuče svoje snage iz tih regiona, obaveže se na neutralnost i prihvati ograničenja svojih vojnih kapaciteta.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je odmah odbacio predlog Moskve, nazvavši ga „ultimatumom“ i istakavši da je proces u Istanbulu postao „besmislen“. „Ovaj memorandum je nesporazum,“ rekao je Zelenski. S druge strane, ruski glavni pregovarač Vladimir Medinski branio je predlog svoje delegacije, ističući ga kao „stvarnu priliku za mir“ i „ozbiljan korak ka prekidu vatre i dugoročnom rešenju“.
S obzirom na to da postoji razlika između verzija ukrajinskog memoranduma, ovo neslaganje bi moglo da izazove nova pitanja u Moskvi o iskrenosti kijevskog pristupa pregovorima. Trenutno nije određen datum za treću rundu pregovora između strana, što dodatno komplikuje situaciju.
Ova situacija naglašava složenost i osetljivost mirovnih pregovora, kao i potencijalne izazove sa kojima se suočavaju obe strane. Kijev, na jedan način, nastoji da osigura međunarodnu podršku, a s druge strane, pokušava da zadrži svoju pregovaračku moć i legitimitet na domaćem terenu. Iz Rusije, s druge strane, verovatno žele da zadrže svoju čvrstu poziciju u pregovorima i pritiskaju Ukrajinu na ustupke.
Ovo otkriće o neusklađenosti u verzijama memoranduma može uticati na buduće pregovore, potencijalno jačajući skepticizam Moskve prema Kijevu. Pitanje poverenja između dve strane može predstavljati ključnu prepreku za postizanje održivog mira. U međuvremenu, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije, nadajući se da će se pronaći izvodljivo rešenje za sukob koji traje. Predstojeći pregovori će verovatno zahtevati dodatnu analizu i možda će dovesti do novih konsultacija ili čak medijacije od strane trećih strana kako bi se prevazišle razlike i pronašlo zajedničko rešenje.
S obzirom na trenutnu situaciju, ključno će biti kako će Ukrajina i Rusija oblikovati svoje buduće interakcije, posebno s obzirom na razlike koje su se pojavile u vezi sa tim što je zapravo predloženo tokom pregovora. Očekivanja i zahtevi sa obe strane će igrati ključnu ulogu u oblikovanju tokova budućih pregovora, dok će međunarodna zajednica nastaviti da se angažuje u potrazi za mirom i stabilnošću u regionu.
