Prodavci u poljoprivrednim apotekama u Jagodini opažaju pad tražnje za motikama, jer poljoprivrednici sve manje koriste ovaj alat. Prethodne decenije su se usevi ručno obrađivali, ali danas se više koriste preparati i hemijska sredstva. Motika je postala prava retkost, a cena se kreće od 580 dinara u radnjama do 1000 dinara na pijaci.
Jedna od retkih kupaca motike je Zorica Dekić iz Ribara, koja je rekla da se i dalje oslanja na ovaj tradicionalni alat koristeći ga za kopanje luka, graška i boranije za svoje potrebe. Međutim, većina poljoprivrednika sada preferira hemijske preparate umesto ručne obrade.
Prodavci voća i povrća sa pijace primećuju sličan trend, ističući da se sve više koriste prskalice umesto motika. Motika se koristi samo za sitne popravke, dok se veći deo obrade obavlja hemijskim putem. Jedan od prodavaca je istakao da pasulja više nema u ponudi zbog smanjene upotrebe motike.
Ivana Nikolić iz Trnave smatra da je trend smanjenog korišćenja motike posledica sve manjeg broja ljudi koji žele da rade na zemlji. Kako se sve više beži od fizičkog rada na njivi, tradicionalni alati poput motike postaju zaboravljeni.
Supružnici Zoran i Dušica Bogosavljević iz Despotovca, koji se bave organskom proizvodnjom, istakli su da i dalje koriste motike za obradu zemlje. Iako imaju problema sa pronalaženjem radnika, kupci cene njihov kvalitetan proizvod i podržavaju organsku proizvodnju.
Iako je motika postala retkost u poljoprivredi, pojedinci i dalje veruju u njenu važnost i tradiciju. Međutim, sa sve većim izazovima u poljoprivredi i trendom prema modernijim metodama obrade, motika polako postaje predmet za muzejske kolekcije.
