Tim astrofizičara smatra da bi pronalazak određenih hemijskih jedinjenja na džinovskoj planeti K2-18 b, udaljenoj 124 svetlosne godine od Zemlje, mogao da predstavlja „prelomnu tačku“ u potrazi za vanzemaljskim životom. Ova planeta, koja se nalazi u sazvežđu Lava, skoro je devet puta masivnija od Zemlje i kruži unutar nastanjive zone svoje zvezde, hladnog crvenog patuljka. Posmatranja pomoću svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ otkrila su hemijske tragove dva jedinjenja — dimetil-sulfida (DMS) i dimetil-disulfida (DMDS) — koja na Zemlji postoje isključivo kao produkti živih bića.
Iako prisustvo ovih jedinjenja ne predstavlja nepobitan dokaz postojanja vanzemaljskog života, astronomi ističu da bi to moglo značajno da nas približi odgovoru na pitanje o mogućem životu izvan Zemlje. Profesor Niku Madusudhan, vođa istraživanja sa Univerziteta u Kembridžu, ukazuje na to da ovo predstavlja najjači trag do sada koji sugeriše biološku aktivnost van Sunčevog sistema. On napominje da su istraživanja još uvek u fazi opreza i da je potrebno potvrditi verodostojnost signala.
Ova otkrića dolaze nakon što su posmatranja planete K2-18 b u 2019. godini otkrila vodenu paru u njenoj atmosferi, što je tada dovelo do proglašavanja planete „najnaseljivijim poznatim svetom“ van Sunčevog sistema. U međuvremenu, dodatna posmatranja su ukazala da je taj raniji trag zapravo metan, ali tim iz Kembridža je nastavio istraživanje i tvrdi da planetarni profil odgovara uslovima koji bi bili pogodni za duboki okean.
Međutim, skeptici postavljaju važne primedbe u vezi sa uslovima na K2-18 b, ukazujući na to da li su oni uopšte pogodni za život. DMS i DMDS se na Zemlji najčešće proizvode od strane fitoplanktona u okeanima, pa se postavlja pitanje da li bi se njihovo prisustvo moglo smatrati pouzdanim biološkim potpisom u ovom kontekstu.
Problem je dodatno otežan različitim tumačenjima uslova na K2-18 b. Dok tim iz Kembridža veruje da je reč o okeanskoj planeti, drugi naučnici sugerišu da podaci možda bolje odgovaraju gasovitom džinu ili planeti sa okeanima od magme. Takođe se razmatra mogućnost da su DMS i DMDS na planetu mogli da stignu putem kometa ili da su nastali iz hidrotermalnih izvora ili vulkanskih aktivnosti.
Dr. Nora Hani, hemičarka sa Instituta za fiziku Univerziteta u Bernu, naglašava da život predstavlja samo jednu od mogućih opcija, dok dr Karolin Morli, astrofizičarka sa Univerziteta u Teksasu, smatra da bi drugi signali, poput komunikacije napredne civilizacije, mogli biti ubedljiviji dokazi. Istraživanja su otkrila da su koncentracije DMS-a i DMDS-a na K2-18 b hiljadama puta veće nego na Zemlji, ali nivo statističke značajnosti rezultata još uvek nije „zlatni standard“ u fizici.
Dok rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu „The Astrophysical Journal Letters“, ukazuju na uzbudljive mogućnosti, konsenzus među naučnicima o životu na K2-18 b i dalje izostaje. Postavlja se pitanje da li će se u budućnosti ova debata moći razjasniti neposrednim posmatranjem, s obzirom na udaljenost od 120 svetlosnih godina. Ipak, Madusudhan napominje da astronomija često nalazila načine da otkrije nove fenomene uprkos fizičkim preprekama.
U ovom trenutku, istraživanje i dalje traje, a otkrića nastavljaju da otvaraju nova pitanja i moguće scenarije kada je u pitanju postojanje života izvan Zemlje. Ukoliko se ispostavi da su otkrivena jedinjenja zaista povezana sa biološkom aktivnošću, to bi moglo označiti novi početak u razumevanju našeg mesta u univerzumu i potencijalnog života u njemu.
