Veče muzičkih, filmskih i likovnih ostvarenja mladih umetnika pod nazivom „Voljeni nikad ne umiru“ održano je u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije u znak sećanja na mladog pijanistu Andriju Čikića, koji je izgubio život u tragičnom događaju u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ova svečanost okupila je brojne umetnike koji su svojim nastupima odali počast Andriji, čime je obeležen njegov drugi „nebeski rođendan“.
Andrija Čikić, talentovani pijanista, bio je samo 14 godina kada je nastradao, a njegova majka Suzana Stanković Čikić je u emotivnom obraćanju podsetila prisutne da bi njen sin danas napunio 16 godina. Izrazila je duboku ljubav prema svom sinu, govoreći kako je „ovo veče ljubavi i posebnog prijateljstva“. Suzana je istakla da je Andrija bio savršen, i da bi s ponosom rekla Bogu da bi želela sina baš kao što je on bio. Njena emotivna priča dotakla je srca mnogih prisutnih, podsećajući na duboke veze koje su se stvarale kroz umetnost.
Mladi umetnici su tokom večeri prikazali svoja ostvarenja. Pijanista Igor Glavašić izveo je Bahov Preludijum u es molu, zatim Sonatu u es duru od Hajdna i Šumanovo „Sanjarenje“. Pored muzike, likovna umetnost je takođe imala svoje mesto – Dunja Klaić je predstavila svoju sliku „Novi početak“, a Milica Petrović je pročitala svoj esej „Autogram vredan miliona“, u kojem je pisala o svom posebnom prijateljstvu sa Andrijom. Milica je istakla da je njegov osmeh bio svetlost koja je osvetljavala tamu, te da je svirao Rahmanjinova sa tek 12 godina, što je retko i za mnoge muzičare.
Tokom večeri, prisutni su se setili i drugih mladih umetnika. David Božić, pobednik u kategoriji do 14 godina prošlogodišnjeg memorijala, izveo je svoju kompoziciju „Suzdalj“, posvećenu žrtvama u „Ribnikaru“. Devetogodišnja devojčica Čarna Janičić je svoj nastup izvela uz klavir, predstavljajući svoju kompoziciju „Posle tišine“. Širok spektar talenata oduševio je prisutne, a čak su i mlađi izvođači pružili inspiraciju i nadu.
Klasična muzika je još jednom došla do izražaja kroz nastupe Dunje Klaić, koja je odsvirala „Majsku pesmu“ Pušečnikova, dok su David Božić i njegov mlađi brat Dimitrije izveli pesmu „Mi smo deca neba“. Ovako bogato veče završeno je izvođenjem muzičkog mozaika u kojem su povezani fragmenti dela velikih kompozitora poput Baha, Čajkovskog, Hajdna, Šumana i Šopena, kreiranog kroz kompoziciju „Emocije“ koju je napisao Andrija. Prikazan je i kratki film o njegovom životu pod nazivom „Novi početak“, koji je režirala Anđela Džaferović.
Na kraju večeri, uz deo Andrijinog nastupa na klaviru, kamerni orkestar je izveo „Emocije“ pod dirigentskom palicom Katarine Božić. U sastavu orkestra bili su talentovani muzičari koji su se potrudili da ovo veče bude nezaboravno, obeleženo ljudskom toplinom i setom za izgubljenim mladim talentom.
Program je vodio Miloš Milovanović, a tokom celog događaja osećala se snažna emotivna energija, ljubi prema Andriji i njegovoj muzici, koja nikad neće biti zaboravljena. Ova svečanost je još jednom dokazala da umetnost može pružiti utehu i zbližiti ljude, čak i u najtežim trenucima.
