U Novom Sadu se ovog vikenda održava protest grupe srednjoškolaca koji se protive onlajn nastavi. Protest je započeo na raskrsnici kod Futoške pijace, koja predstavlja jednu od najfrekventnijih saobraćajnica u gradu, i značajno je blokirao Bulevar oslobođenja. Okupljeni su najavili da će protest trajati do 00:08 minuta.
Predstavnici srednjoškolaca su tokom skupa izneli svoje stavove, naglašavajući da onlajn nastava nije adekvatno rešenje za obrazovanje. „Ne možemo da učimo samo putem ekrana. Potrebna nam je direktna interakcija s nastavnicima i vršnjacima“, rekao je jedan od govornika. Ove reči su naišle na aplauz okupljenih, koji su ispoljavali svoju podršku tako što su pevali, plesali i organizovali razne aktivnosti poput odbojke i karata.
Profesori koji su se obratili okupljenima potvrdili su da se i sami osećaju bespomoćno u ovoj situaciji. Jedan od nastavnika je rekao: „Ne imamo više šta da učimo svoje đake. Mi moramo da učimo od njih kako se nositi sa ovom situacijom.“ Ova izjava ukazuje na dublje probleme u obrazovnom sistemu i ukazuje na potrebu za promenama u pristupu nastavi.
Na protestu su takođe prisutni muzički bendovi koji su doprinosili atmosferi, a duž Bulevara oslobođenja postavljeni su štandovi sa hranom i pićem. Ova vrsta okupljanja je omogućila srednjoškolcima da se druže i razmene svoja iskustva.
Interesantno je što na protestu učestvuju i srednjoškolci iz drugih gradova, koji su u Novi Sad doputovali peške ili na biciklima. Ova solidarnost među mladima snažno ocrtava njihov nezadovoljstvo trenutnom obrazovnom situacijom. Organizatori su naglasili da je cilj protesta da se skrene pažnja na probleme izazvane onlajn nastavom koja, kako tvrde, ne može da zameni tradicionalni način obrazovanja.
Policija je osigurala događaj, ali nije došlo do incidenata. Prisutni su mirno izražavali svoje stavove, što govori o kulturnom i civilizovanom pristupu koji su mladi odlučili da primene.
Na zvaničnom nivou, predsednica Narodne skupštine Srbije, Ana Brnabić, saopštila je juče podatke o statusu srednjih škola u zemlji. Prema njenim rečima, 93,3% srednjih škola u Srbiji funkcioniše normalno, dok je samo osam škola potpuno obustavilo nastavu, što predstavlja 0,4% od ukupnog broja srednjih škola. Ona je dodatno naglasila da 111 srednjih škola ima neku vrstu obustave, što je 6,3% od ukupnog broja. Ove cifre su značajne, jer ukazuju na to da većina škola nastavlja sa radom, ali nezadovoljstvo onih koji su odlučili da protestuju očigledno se ne može ignorisati.
Ova situacija postavlja važno pitanje o budućnosti obrazovanja u Srbiji, posebno u kontekstu digitalizacije i potrebe za očuvanjem ličnih kontakata u učionici. Na kraju, protest služi kao znak otpora i želje za promenama, a srednjoškolci se nadaju da će njihove glasove čuti odgovorni.
Mnogi smatraju da je važno podržati mlade u njihovom aktivizmu, jer su oni budućnost društva. Bez obzira na to koliko se situacija činila bezizlaznom, jasno je da se mladi bore za ono u šta veruju i čemu teže, a to je kvalitetno obrazovanje koje će im omogućiti da uspešno kroče u svet odraslih.
