Grupa građana, koja se nazivaju zborovima, okupila se večeras ispred Muzeja Jugoslavije na Dedinju kako bi započela protestnu šetnju prema navodnom stambenom objektu predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić. Ovi skupovi, koji su postali sve učestaliji, ukazuju na rastuće nezadovoljstvo određenim aspektima vlasti i medijima u Srbiji.
Na početku protestne maršute, okupljeni su se zaustavili ispred zgrade televizije Pink, gde su demonstrirali svoje nezadovoljstvo. Uz pištaljke i skandiranje fraza poput „Ubice“, „Zašto lažete“, „Mi vas plaćamo“ i „Ruke su vam krvave“, protestanti su pokušali da skrenu pažnju na, kako tvrde, neobjektivno izveštavanje ove medijske kuće. Prema njihovim rečima, televizija Pink krši medijske zakone i promoviše rijaliti sadržaje koji podržavaju trenutnu vlast. Ova situacija je dodatno podgrijala tenzije između građana i medijskih institucija, prema kojima se smatraju instrumentima vlasti za kontrolu informacija.
Nakon što su izrazili svoje stavove ispred pomenute televizije, okupljeni su se uputili prema Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, gde se, prema informacijama učesnika protesta, nalazila rezidencija bivše ministarke rudarstva i energetike, Zorane Mihajlović. Tamo su ponovo pojačali buku, ostavljajući dojam da su vrlo odlučni u svojoj nameri da ukažu na ono što smatraju nepravilnostima u radu vladinih funkcionera.
U okviru ovog okupljanja, demonstranti su se takođe zaustavili ispred vile Željka Mitrovića, vlasnika televizije Pink. I ovde su, kao i ranije, skandirali uvrede i održali govore, dodatno artikulišući svoje nezadovoljstvo prema osobama koje smatraju odgovornim za trenutnu situaciju u zemlji.
Važno je napomenuti da su ovakvi protesti postali sve učestaliji u poslednjih nekoliko meseci. Građani su se okupili sa različitim zahtevima, ali osnovno nezadovoljstvo često dolazi do izražaja u obliku kritike prema vlasti i medijima. Mnogi od protestanata su isticali koliko im je važno da se njihovi glasovi čuju i da se vlasti suoče sa tim nezadovoljstvom.
Dok su protesti prolazili, mnogi prisutni su naglašavali značaj zajedništva i solidarnosti među građanima. Ovaj vid okupljanja smatraju načinom da se izrazi otpor prema onome što vide kao autoritarne tendencije. Iako su neki učesnici protestovali iz osnova nezadovoljstva u vezi s ekonomskom i političkom situacijom, drugi su se fokusirali i na specifične probleme, poput slobode medija i prava na objektivno izveštavanje.
Organizatorima protesta primetno je stalo do toga da ostave utisak na javnost putem medija. Naime, oni su iskoristili priliku da se obrate i okupljenim novinarima, pozivajući ih da prenesu njihove poruke širej javnosti. Njihova očekivanja bila su da će njihova poruka dopreti do šireg auditorijuma, pa čak i do onih koji nisu prisustvovali događaju.
Dok su protesti trajali, videla se i podela među građanima u vezi s tim kako bi trebalo reagovati na trenutnu situaciju. Neki su se zalagali za mirne proteste, dok su drugi smatrali da su drastičnije mere, poput radikalnijih akcija, jedini način da se vladari primoraju na promene.
Ovaj događaj ukazuje na to da se u Srbiji sve više oseća potreba za promenom i javnim izražavanjem nezadovoljstva. Protesti kao što je ovaj postavljaju pitanje koliko dugoročne reforme su potrebne i da li će vlast biti spremna da sasluša svoje građane. Kako se situacija odvija, ostaje da se vidi kako će vlast reagovati na ovakve demonstracije, kao i kakve posledice će one imati na dalji razvoj političke scene u zemlji.
