U nedelju, 100 dana nakon tragedije koja se desila na železničkoj stanici u Novom Sadu, građani Srbije okupili su se širom zemlje kako bi protestovali i zahtevali pravdu za 15 žrtava i dvoje teško povređenih u incidentu. U tom duhu, studenti Beogradskog Poljoprivrednog fakulteta organizovali su blokadu mosta Gazela, ključne saobraćajnice u Beogradu, sa sloganima koji naglašavaju borbu za pravdu i odgovornost nadležnih institucija.
Akcija na mostu Gazela započela je jutros, a okupljeni su prvo odali počast žrtvama tragedije čitajući njihova imena, nakon čega su ruže bacili u reku Savu. Studenti su krenuli prema mostu iz Zemuna u pratnji traktora, a saobraćajna policija je obezbeđivala njihovo kretanje. Ovaj protest nije bio izolovan, jer su se istovremeno odvijali slični skupovi i u drugim gradovima, poput Novog Sada, Niša i Kragujevca.
U Novom Sadu, studenti su blokirali tri raskrsnice i time izrazili ne samo tugu povodom tragedije, već i ljutnju zbog nedovoljne reakcije institucija. Na raskrsnicama su se mogli videti natpisi poput „Krvave su vam ruke“ i „Nema predaje“. Studentkinje i studenti su naglasili da je njihov cilj i „borba za pravdu“ koja traje već 100 dana, od kada je nadstrešnica pala.
U Nišu, studenti su organizovali grupu okupljenih koja je nakon odavanja počasti žrtvama krenula ka autoputu E-75, gde su planirali da blokiraju naplatnu stanicu Sever. Ova akcija je imala za cilj dalje jačanje pritiska na vlasti, uz poruku „došlo je na naplat(n)u“. Tokom ovog skupa, održan je i građanski plenum kako bi se diskutovalo o nastavku blokade.
Pored toga, studenti iz Kragujevca preduzeli su štafetnu trku do Beograda, sa ciljem da pozovu sve fakultete u Srbiji na protest zakazan za 15. februar u Kragujevcu. Ovaj gest simbolizuje solidarnost među učenicima i njihov trajni angažman za promene i odgovornost.
Mnogi učesnici protesta, uključujući studente i građane iz različitih delova Srbije, zahtevaju objavljivanje svih dokumenata koji se odnose na rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu. Takođe, traže hitno procesuiranje odgovornih za nasilje tokom protesta i povlačenje prijava protiv onih koji su uhapšeni tokom demonstracija.
U međuvremenu, protesti su se proširili i na osnovne i srednje škole, gde su nastavnici i učenici uzeli aktivnu ulogu u izražavanju nezadovoljstva trenutnom situacijom. Dok su neki podaci o štrajkovima u školama bili kontradiktorni, izveštaji sugeriraju da je značajan broj nastavnika i učenika demonstrirao solidarnost sa studentima.
U ovoj borbi, značajna podrška dolazi i od institucija kao što su Advokatska komora Srbije i sudije iz različitih sudova koje su izrazile svoj stav potpisivanjem peticije u korist studentskih zahteva. Tokom svih ovih dešavanja, odavanja počasti žrtvama se takođe sprovode kroz različite kulturne i društvene akcije, koje dodatno ukazuju na kretanje i mobilizaciju građanskog društva.
Na kraju, studenti i građani ostavljaju poruku vlastima da njihovi zahtevi nisu ispunjeni i da će nastaviti svoju borbu sve dok se ne postigne pravda. Ovaj stallment u srpskom društvu jasno naglašava potrebu za odgovornošću i transparentnošću u institucijama, kao i solidarnost i jedinstvo među građanima u potrazi za pravdom.
