Tim astronoma je 16. aprila 2025. godine otkrio prisustvo neočekivanog atmosferskog gasa prilikom proučavanja planete K2-18b koja se nalazi u orbiti oko druge zvezde. Ovaj gas, dimetil sulfid (DMS), na Zemlji uglavnom proizvode živi organizmi, što otkriće može imati ozbiljne implikacije na potragu za vanzemaljskim životom.
Astronomi su koristili svemirski teleskop „Džejms Veb“ (JWST) kako bi istražili ovu planetu, koja je prešla ispred svoje zvezde 2024. godine. Njihovo posmatranje je omogućilo analizu zvezdane svetlosti koja je prolazila kroz atmosferu planete, donoseći sa sobom informacije o molekulima prisutnim u njoj. Analizirajući te „otiske“ atmosferskih molekula, naučnici su otkrili DMS, koji se smatra indikatorom prisustva života na Zemlji.
K2-18b, udaljena nešto više od 120 svetlosnih godina od Zemlje, ima osam puta veću masu od naše planete i gotovo 18 puta veću zapreminu. Ovo je podrazumevalo da njena gustina nije prevelika, što sugeriše da se na toj planeti može nalaziti značajna količina vode ili gusta atmosfera. Astronomi razmatraju mogućnosti da bi K2-18b mogla biti manja verzija Neptuna poznata kao mini-Neptun ili kamenita planeta bez vode, ali sa difuznom vodoničnom atmosferom.
Jedna od teorija ukazuje na mogućnost da je K2-18b „hiseanski svet“, što podrazumeva prisustvo dubokih voda pod masivnim atmosferama. Ove pretpostavke su podržane podacima koje su prikupili teleskopi, ali još uvek nije isključena mogućnost da planetarni sistem ima potpuno drugačiju strukturu.
U martu 2023. godine, tim astronomâ predvođen Niku Madhusudanom iz Univerziteta u Kembridžu prvi put je analizirao svetlost koja prolazi kroz atmosferu K2-18b. Tada su pronašli tragove dva jednostavna molekula, ugljen-monoksida i metana, bez prisustva vodene pare. Ove informacije su podstakle spekulacije o mogućem prisustvu hiseanskog sveta, gde bi voda mogla biti zarobljena dublje u atmosferi.
Tokom kasnijih posmatranja, tim je pronašao i slab signal koji se može povezati sa prisustvom DMS-a. Interesantno je da se DMS, koji na Zemlji proizvode morske alge, teško može proizvoditi putem nebioloških procesa.
Reakcije naučne zajednice na ovu početnu objavu bile su podeljene. Dok su neki astronomi smatrali da otkriće nosi važan potencijal, drugi su naglašavali potrebu za dodatnim istraživanjima zbog slabog signala i neizvesnosti u vezi sa hiseanskom prirodom K2-18b.
Tim je ubrzo ponovo analizirao planetu, koristeći drugu kameru teleskopa koja posmatra drugačiji opseg talasnih dužina svetlosti. Rezultati, objavljeni u aprilu 2025. godine, potvrdili su prethodna zapažanja i sugerirali jači signal DMS-a, što daje dodatnu težinu pretpostavci da se ovaj gas zaista nalazi u atmosferi planete.
Međutim, ovo otkriće ne potvrđujepostojanje vanzemaljskog života. Da bi se to dokazalo, astronomi će prvo morati dodatno istražiti da li K2-18b zaista ima okean ispod njene debele atmosfere. Takođe, potrebno je utvrditi da li je signal na dve kamere došao iz DMS-a ili možda nekog drugog molekula.
Kako bi odgovori na ova pitanja bili pouzdani, astronomima je neophodno nahraniti nove informacije o atmosferi K2-18b. Postojeće tehnologije možda neće moći da detektuju jednostavne tragove prošlosti života, ali dopunska istraživanja bi mogla otvoriti vrata za razumevanje potencijenog života van Zemlje.
U budućnosti, K2-18b će ostati važna meta za JWST, s nadom da će teleskop otkriti slične svetove i prisustvo DMS-a u njihovim atmosferama. Što više podataka budu prikupljeno, to će se bolje razumeti kakvi su fenomeni u ovom dalekom svetu, a sama mogućnost da postoji život u tamnim okeanima vanzemaljskog porekla ostavlja otvorena vrata za uzbudljive naučne zaključke.
